LASCIA UN COMMENTO: Pejzaž između Vebera i Sartrea

Možda moje očekivanje nekog šarolikog pejzaža i ne postoji? Videćemo… Vrlo jasno uočih nekoliko metodoloških oružja uvek slabog kalibra. Nekad je Veber uz Titanik, Sartre uz oduzimanje socijalnih prava i sve je po prvi put u “istoriji Srbije”.

Ovo je nadasve tačno, jedino tačno i istinito  jer po prvi put u istoriji Srbije,osnovac  je predsednik, specijalista za grejanje i klime  je expert farmacije, a auto mehaničar prevazišao i Lourve. U ovom pejzažu se prošeta i Eva Peron, dosta kiše i pokislih, jedan dron i po koji bilbord o velikoj ne ostvarenoj ljubavi.

U Argentini je zapaženo da ima lepih žena i dobrog vina u Srbiji pak na tepihu se nađe i po koje prase ali sve to neke podseća na Beograd. Ovovekovni pozitivizam potiče od  Comtea ,posle je razvijan ali ga srpski današnji političari pokušavaju usavršiti na njima jedinstven način. Iako se zanemaravaju tri fondamentalna stadijuma razvijanja duha, na neki način su nama ta tri stadijuma singolarno dostupna.

Prvi je ”Po prvi put u istoriji Srbije” drugi pak:”, a novinari pritišću,pritišću i pritišću” te treći iako nejasan sam sebi : “za socijalnu pomoć treba da radite”. Svaki od njih imaju svoje dopune duha, no manje su mi interesantni iz razloga jer svi oni čine jedan jedini duh: duh iz prošlosti. 

Taj duh nam je elegantno vraćen i taj isti duh lupa vratima u Nemanjinoj, trese prozore ali i informacije …kao iz rukava. Verodostojnost istih neki nisu utvrdili za 12 godina pa neću pokušavati ni ja. Ne razvijeni duhovno a ni mentalno, nisu u stanju da shvate da kada im 8.500 hiljada Srpske akademske elite kaže da nešto nije u redu onda to i nije u redu. No ,ono što ostaje kao činjenica je to da empirijska pljačka ove države se i dalje nastavlja dok ja evo pokušavam da razgledam ovaj pejzaž .

Ono što je meni van svake pameti je ova naša indiferentnost. Neko bi možda mogao naći i zamerku u kontekstu ovog mog razmatranja no činjenica je da je trenutna temperatura napolju nekih 2 stepena, da vetar duva 100 km/h, da ljudi spavaju po šatorima, da se po Pazaru šetaju u zelenim uniformama, da je naš narod na Kosovu prepušten sam sebi, da je od spoljne politike Republike Srbije napravljen cirkus, da nam pravosuđe zamrznuto već više od dva meseca, da prosvetari štrajkuju i da je naša zemlja u totalnom rasulu i bankrotu. 

Imam negde Webera, možda i Sartre ali Kant mi je na dohvat ruke… njega volim da čitam… kritika zdravog razuma… ima li Srbija iole zdravog razuma? Ne znam, a nemam ni koga da pitam. Koji je naš pravac? Kuda idemo? Kojim putem idemo? Imamo li put ili su nam ostale samo cevi? Opet smo u istoj situaciji: foult flag… opet strah. Kao da poseduju “Strahomat”  pa kada ga se dočepa mašinski ing. recitacijom nekih poezija lako nam utera strah u kosti jer više se voli država od sopstvene dece. U slučaju da je pored “Strahomata “čovek koji nema pojma šta znači : multipla multivarijaciona regresiona analiza , onda nam analizirano preti o izvesnoj konfiskaciji pokretnosti .

Po potrebi iz “Strahomata” se može ,za naše pare, poručiti i  teroristi, radikalni muslimani, Islamska Država, opcija katoličkih država i Vatikana, američki rat sa crncima, razne bolesti, kafanske pevaljke , teške reči, bradati i pedantno obrijani i strah od strahova takozvani  “Strašni Strah” strah svih strahova... uništiti pravnu državu! Evo…već je skoro 02:00….i dok ovo pišem, ledi mi kosti jedna jedina misao… budućnost mog deteta u ovom šarolikom pejzažu između Vebera i Sartrea