Čistiji vazduh za niške đake: Kako će biti raspoređeno 70 miliona dinara za prečistače u školama?

 Vest da je Grad Niš izdvojio 70 miliona dinara za nabavku prečistača vazduha za sve učionice u niškim osnovnim i srednjim školama, kao i predškolskim ustanovama, dočekana je u javnosti sa velikim odobravanjem. Ipak, prve detaljnije analize najavljenog projekta pokazuju da će lokalna samouprava morati ili da pronađe dodatna sredstva, ili da primeni plan „B“.

Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović potvrdio je da je cilj ove akcije zaštita zdravlja dece, posebno tokom zimskih meseci kada je Niš redovno među najzagađenijim gradovima u Srbiji. Procena nadležnih je da prosečna učionica ima oko 60 kvadrata, a okvirna vrednost jednog adekvatnog uređaja iznosi oko 46.000 dinara.

Matematika jasna: Budžet u startu „kratak“

Iako je namera gradskih čelnika naišla na pohvale roditelja i prosvetara, prosta računica baca senku na najavljenu realizaciju do 1. septembra.

Ako se planirani broj od 1.837 učionica pomnoži sa procenjenom cenom uređaja od 46.000 dinara, dolazi se do sume od 84.502.000 dinara. Kako je gradom opredeljeno fiksnih 70 miliona, u budžetu u startu nedostaje gotovo 14,5 miliona dinara.

To implicira dva scenarija: ili će oko 316 učionica ostati bez aparata, ili će škole biti prinuđene da kupuju znatno jeftinije, a samim tim i slabije modele, čija cena ne prelazi 38.000 dinara po komadu.

Škole biraju same – brže, ali skuplje?

Kako bi se izbegle duge procedure centralizovanih javnih nabavki, grad planira da novac prebaci direktno računima škola, koje bi potom same birale i kupovale modele do početka školske godine.

Stručnjaci za javne nabavke, međutim, upozoravaju da ovakav decentralizovani model ima ozbiljnu manu. Kada svaka škola kupuje mali broj uređaja pojedinačno, gubi se mogućnost pregovaranja o velikom količinskom popustu koji bi Grad ostvario da odjednom nabavlja blizu dve hiljade aparata. Na taj način, umesto da se uštedi, rizikuje se nenamensko ili neefikasno trošenje novca.

Izazov zvani „učionica puna đaka“

Drugi problem na koji ukazuju inženjeri za zaštitu životne sredine jeste tehnička specifikacija. Učionica od 60 kvadratnih metara, sa visokim plafonima u starim školskim zgradama, sadrži oko 180 kubika vazduha.

Da bi prečistač zaista imao efekta u prostoriji u kojoj boravi tridesetoro dece, on mora biti izuzetno snažne propusne moći (visok CADR indeks), ali i dovoljno tih da ne ometa nastavu. Aparati koji ispunjavaju ove stroge standarde za javne prostore često premašuju zacrtanu cenu od 46.000 dinara, što dodatno komplikuje situaciju pred kojom će se direktori niških škola naći već tokom leta.