Načelstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije, uz sasluženje Episkopa niškog g. Arsenija i učešće niškog sveštenstva i Hora učenika Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija.

Službi su prisustvovali i značajni državni i lokalni predstavnici, uključujući ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gradonačelnicu Niša i načelnika Nišavskog upravnog okruga. Takođe, bila je prisutna i otpravnica poslova pri Ambasadi Republike Crne Gore u Republici Srbiji.

Osim zvaničnika, na parastosu su bili i predstavnici sa piperske strane, mesta porekla jednog od početnih vojskovođa čiji se parastos služio, koji su došli u Niš uz svog paroha, jereja Vladimira Milunovića.

Nakon obreda na groblju, organizovan je prijem u Gradskoj kući, gde je gradonačelnica Sotirovski dočekala Visokopreosvećenog Mitropolita i Preosvećenog Vladiku.

Poslednji deo posete Mitropolita Joanikija Eparhiji niškoj bio je obilazak niške Bogoslovije. Ovaj obred i prateći događaji predstavljaju važan momenat za sećanje na vojne lidere i njihov doprinos istoriji.

Jole Piletić (Zavala, Piperi, 1814 — Niš, 1900) je bio crnogorski serdar, senator, vojskovođa i narodni junak.

Neobičnu hrabrost pokazao je još kao mlad četujući protiv podgoričkih i spuških Turaka. Posebno se istakao u ratovima 1852 — 1853. i 1862. godine. Zvanje senatora dobio je 1860. godine. Po izbijanju ustanka od 1875, upućen je u Drobnjak, da sa Joksimom Kneževićem, Živkom Šibalijom, Lazarom Boškovićem i drugim prvacima „dignu bunu na desnoj obali Tare“. U ratu 1876—1878, komandovao je brigadom, koja je u bici na Vučjem Dolu, zauzela vis Kovčeg i doprinijela velikoj pobjedi nad Turcima. Odlikovao se u svim bojevima velikom ličnom hrabrošću i umješnim komandovanjem. Godine 1879. pao u nemilost knjaza Nikole i na čelu veće grupe iseljenika iz Crne Gore prešao u Srbiju i nastanio se u Nišu, gdje je od srpske vlade dobio imanje. Jedan je od najpopularnijih crnogorskih junaka i vojskovođa u njenoj istoriji. Opevan je u mnogim pjesmama koje se i danas pevaju. Bio je veliki poznavalac običajnog prava. Sahranjen je na Starom groblju u Nišu.

Đorđe Ristić (Peć, 6. avgust 1881 — Niš, 27. januar 1911), zvani Skopljanče, je bio srpski četnički vojvoda, koji je četovao po Staroj Srbiji i Makedoniji.

Gimnaziju je završio u Skoplju, nakon čega je upisao Podoficirsku školu u Beogradu 1904, i sa činom narednika je prešao srpsko-tursku granicu te je počeo sa četovanjem. Zbog pokazane hrabrosti već 1905. je stekao zvanje vojvode. Učestvovao je u bitkama na Guglinu, Petraljici i Čelopeku 1905. godine. Njegov rejon je bila kumanovska okolina gde se često sukobljavao sa bugarskim vojvodom Krstom Konjuškim. Umro je od posledica dugotrajnog četovanja, i narušenog zdravlja usled dugog življenja na otvorenom pod lošim vremenskim uslovima.

Sahranjen je u Nišu, gde mu je Narodna odbrana 1913. podigla spomenik.