Srbija sve dalje od kandidature za EU

Čitajući između redova diplomatske kurtoazije to izvesno znači da je Nemačka odlučna u insistiranju na uslovima koje je kancelarka Merkel javno prezentovala u Beogradu što bi eventualno pozitivno mišljenje EK ostavilo van dnevnog reda decembarskog zasedanja Evrospkog saveta, koji daje konačnu reč o zahtevu Srbije.

Da situacija sa srpskom kandidaturom ne stoji baš najbolje potvrdio je i francuski ministar za evropske poslove Žan Leoneti koji je tokom posete Beogradu priznao da između Francuske i Nemačke još uvek postoje određene razlike u nijansama po pitanju kandidature Srbije, obećavši tom prilikom da će se Francuska potruditi da se u narednom periodu ostvari konsenzus kako Nemačka pred Srbiju ne bi postavljala "nemoguće uslove".

Iako je, odgovarajući na pitanje novinara o prirodi razlika u stavovima između Francuske i Nemačke, Leoneti diplomatski odgovorio da se radi o "nijansama", jasno je da je po pitanju stavova koje je nemačka kancelarka iznela tokom posete Beogradu, zvanični Berlin ostao neumoljiv.

U analizi koju je objavio portal EurAktiv, navodi se da Srbija očekuje da ove godine dobije status kandidata za članstvo u EU, što je tek jedna od faza u evropskim integracijama koju od zemalja bivše Jugoslavije još jedino nije prošla Bosna i Hercegovina i Kosovo. Mišljenje koje će Evropska komisija objaviti 12. oktobra samo je početni korak u odobravanju statusa kandidata, a konačna odluka zemalja članica očekuje se krajem godine.

Od zemalja Zapadnog Balkana, taj korak već su prošle Hrvatska, Crna Gora i Makedonija i iz njihovih različitih iskustava može se videti složenost procesa pridruživanja, koji podrazumeva odobravanje početka pregovora, a zatim i pregovore o svim oblastima društva i privrede.


Iako bi Srbija, prema nezvaničnim najavama, trebalo da dobije preporuku Evropske komisije za status kandidata, potvrđivanje tog statusa u decembru kao i preporuka za datum pregovora čine se krajnje neizvesnim.

Ukoliko Srbiji bude dodeljen status kandidata, ali bez datuma za pregovore, dodatnog napretka u integracijama nema dok Komisija u nekom narednom izveštaju ne preporuči datum za pregovore i to ne odobre zemlje članice.

Jedina zemlja regiona koja je istovremeno dobila i status kandidata i datum pregovora bila je Hrvatska. Ta zemlja, koja će sredinom 2013. godine postati članica EU, dobila je status kandidata u junu 2004. godine, što znači da joj je za ulazak u Evropsku uniju trebalo devet godina.

Nakon toga se, međutim, suočila sa odlaganjem početka pregovora zbog manjkavosti u saradnji s Haškim tribunalom, pa su oni počeli u oktobru umesto u martu 2005, a sami pregovori su usporeni zbog
graničnog spora sa Slovenijom, koja je kao zemlja članica imala svoj glas u zaključivanju 35 pregovaračkih poglavlja. Ta dva razloga za usporavanje integracija - odlaganje pregovora zbog neispunjavanja uslova i bilateralni problemi - dosta su čest slučaj.

Drastičan primer je Makedonija, koja je status kandidata dobila 2005. godine, ali datum pregovora i dalje nije utvrđen. U slučaju te zemlje, glavni problem je spor sa Grčkom oko imena zemlje, budući da se Grčka protivi imenu Makedonija, pošto je to naziv i jedne njene oblasti.

Evropska komisija već dve godine preporučuje početak pregovora s Makedonijom, ali se to ne može odobriti uz protivljenje neke od članica.

Crna Gora je status kandidata dobila u decembru 2010, ali je za utvrđivanje datuma pregovora Komisija preporučila jačanje vladavine prava, pre svega borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Sudeći prema najavama iz Komisije, Crna Gora će ove godine dobiti preporuku.

Na začelju kolone je Bosna i Hercegovina, koja je 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nije ispunila potrebne uslove za podnošenje zahteva za članstvo. BiH je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja još nije podnela zahtev za status kandidata.

Na proces reformi koje su neophodne za integraciju BiH u EU održava se sporo formiranje vlasti u toj zemlji nakon izbora održanih u oktobru prošle godine koje je posledica stalnih opstrukcija koje sprovodi režim Milorada Dodika u Banjaluci. Indirektnu odgovornost za takvo ponašanje rukovodstva srpskog entiteta snosi i zvanični Beograd zbog potpore koju pruža Dodikovoj politici podrivanja državnosti BiH.