U Srbiji 165.000 nepismenih

Rezultati popisa iz 2012. pokazali su da je broj nepismenih ljudi u Srbiji prepolovljen u odnosu na popis iz 2002. godine i sada ih ima oko 165.000, od kojih više od 80 odsto čine žene.

Nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11 odsto, a 2002. bilo ih je više od milion.

Sa visokim obrazovanjem u Srbiji je nešto više od 650.000 stanovnika što je skoro 11 odsto, za razliku od 2002. kada je bilo 6,52 procenta.

Kompjuterski je nepismeno više od 50 odsto stanovništva Srbije.PISA istraživanje (najveća međunarodna provera postignuća učenika) pokazalo je da učenici u Srbiji postižu rezultate ispod proseka

 Stručnjaci upozoravaju da naši đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i da im je leksički fond siromašan.
Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu svakog pojedinca i društva u celini.

Prema podacima UNESKO-a i drugih međunarodnih organizacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupng broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona dece. 

Podaci UNESKO-a od pre nekoliko godina govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje. Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu (od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji).

Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.
Lingvisti podsećaju da je u razvijanju jezičkih navika važna uloga škole, roditelja i naglašavaju da je obrazovanje jedan od sigurnijih puteva za izlazak iz krize.

Inače, do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja. 

Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao - prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata...). 

Ranije istraživanje Projekta IALS-a obuhvatilo je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanadu, Nemačku, Holandiju, Švedsku i Švajcarsku i pokazalo se da je među Švajcarcima 35 odsto pismenih, a slede ih Amerikanci sa 20 odsto. 

Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i nove forme komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka.