Upoznajte poslednjeg "rančera"

Ovaj izuzetno težak i naporan posao nekada je obavljalo na stotine ljudi na nepreglednim predelima Stare planine. Međutim, danas ih je ostalo svega nekoliko, jer je reč o poslu koji čoveka mesecima odvaja od civilizacije i kontakta s ljudima i podrazumeva život u uslovima bez struje, televizora i bilo kakvih tragova modernog doba.

Kostadinovića smo zatekli na mestu zvanom Beleđe, u nestvarno lepom ambijentu surove Stare planine. Iako je priroda neverovatna, on kaže da ima malo vremena da uživa u njenim čarima.

  "Ima puno vukova koji su ovde na neki način kao domaće životinje, ali na njih sam navikao i ne plašim se. Najteže mi pada samoća. Desi se da danima nemam s kim da prozborim koju reč", ističe on.

  Ovaj savremeni "kauboj" i čobanin kaže da priroda jeste lepa, ali naglašava da je i izuzetno surova.

  "Ovde se za par sati promene sva godišnja doba. Ume da bude veoma surovo i zaista je jeziv prizor kada se ovde spoje nebo i zemlja i krene grmljavina. Jednom je bilo tako nevreme da dva dana i noći nisam smeo da napustim kolibu od pucanja gromova i kiše i grada, a oko kolibe, koja je na uzvišici, tekli su prave planinske bujice", priča Kostadinović Tanjugu.

  Od svog "naoružanja", Kostadinović i njegove kolege imaju jedino štap i poneku kapljicu rakije.

  "Rakija ovde mora uvek da bude pri ruci. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo, jer ovde nema apoteke, ali i kao lek. Ipak, mora se strogo voditi računa prilikom doziranja, jer brinem o nekoliko desetina seoskih krava, čiji su vlasnici meštani staroplaninskih sela, tako da se uvek mora biti priseban, jer je posao veoma odgovoran", navodi on.

  Zbog činjenice da na planini ima sve manje ljudi, poslednjih godina retki lovci i planinari sve češće na Staroj planini viđaju i tragove medveda, koji na mestu Kopren prelaze iz susedne Bugarske na srpski deo Stare planine u potrazi za hranom.