Ana Veljković: Mladi su od uvek nosioci svežih ideja

Konferencija Teen Talk se drugi put održava u Nišu, a rešeni su to postane tradicija. 6. oktobra, u bioskopu “Vilin Grad”, sa tradicionalnim partnerom Telenorom. tema su bili mladi talenti, uspesi, medalje, a razgovarano je i o Jutjuberima, lajkovima, ali i o vršnjačkom i digitalnom nasilju i kako od njega da se zaštitimo.

Na panelu “BLOCK the bullies: Kako se zaštititi od nasilnika na mrežama i van njih” učestvovala je i Ana Veljković, profesor geografije u Gimnaziji „Bora Stanković“ i Pravno-poslovnoj školi u Nišu.

Već devetnaest godina radi u nastavi. Već 6 godina radi sa učeničkim kompanijama u obe škole, a školske 2014/15. je dobila titulu Preduzetnikusa godine i bila mentor učeničke kompanije „Green Grafitti“ koja je bila predstavnik Srbije na Evropskom takmičenju učeničkih kompanija. Učeničko preduzetništvo je njeno opredeljenje.

Kakav je osećaj biti najbolji razredni starešina najboljeg odeljena u školi u kojoj radite?

– Ljubav prema poslu i ona koju imam u sebi za sve mlade se reflektuje rezultate. Već davne školskse 2007/08. je odeljenje kojem sam bila razredni starešina u Pravno-poslovnoj školi proglašeno najboljim odeljenjem tokom sve četiri školske godine (od 2004 do 2008) koje su u njoj proveli. Učenici tog odeljenja se već stasali u ozbiljne ljude, završili fakultete, formirali porodice, ali na moje zadovoljstvo i dalje neguju prijateljstva iz škole.
Sada se mogu pohvaliti da sam razredni starešina još jednom najboljim odeljenjem. Govorim o odeljenju III-3 Gimnazije „Bora Stanković“, koje je na kraju drugog razreda zabeležilo 100% odličan uspeh. Moj uspeh je tim veći što se oni međusobno druže i osećaju potrebu da budu zajedno. Pravo je zadovoljstvo biti u okružen njima. Pre dva dana smo, na primer, zajedno planinarili na Svrljiškim planinama. Drago mi je što u sebi nose ljubav prema prirodi i avnturi. Rad sa njima pored toga što je za mene nemerljivo zadovoljstvo predstavlja i izazov, jer od mene zahteva da sam više nego spremna kad stanem pred njih.

Bavite se učeničkim preduzetništvom. Koliko su mladi spremni da promovišu svoje ideje, da pokrenu svoj biznis i da rizikuju?

– Mladi su od uvek nosioci svežih ideja. Njihove ideje su interesantne, inventivne i kreativne. Potrebno je otkriti takve učenike, pokrenuti ih i naučiti da veruju u svoje ideje. Nakon njihovog pokretanja kreće bujica kretaivne energije koju je potrebno ukrotiti i iskoristiti na pravi način. Rizik u učeničkom preduzetništvu nije veliki pa je samim tim ono dobar poligon na kome stiču iskustvo kako bi kasnije, kada se suoče sa realnim situacijama lakše upravljali rizicima, donosili prave odluke i bili u zoni konfora a ne zoni panike.

Istraživanja često pokazuju da je mladima cilj “državni posao”. Na koje načine obrazovanje, društvo, Grad, država treba da promovišu preduzetništvo među mladima?

– Državni posao je upravo ta zona konfora kojoj zaista teži većina mladih danas. Jedan od razloga za to je što, pored ličnih sklonosti i afiniteta, oni nisu upoznati sa mogućnostima i prednostima preduzetništva. S tim u vezi obrazovanje, društvo, Grad i država moraju da promovišu preduzetništvo među mladima kroz rane oblike. Pre svega kroz sveopštu afirmaciju i promovisanje primera dobre prakse, preko novčanih subvencija, poreskih olakšica i tako dalje. Pored toga smatram da je neophodno edukovati mlade ljude o preduzetništvu, kako one koji su već obuhvaćeni sistemom obrazovanja, tako i one koji su redovno obrazovane okončali ali imaju potrebu za znanjima iz ove oblasti. Ova edukacija ne sme biti suvoparna već pragmatična, svrsishodna i efektivna.

Smatrate li da je ovakav vid vannastavnih aktivnosti, kao što su učeničke kompanije, jedna od preventiva nasilnog ponašanja? Koliko uopšte vannastavne aktivnosti bilo kog tipa pomažu u tome da preventivno utiče na vršnjačko nasilje?

– Bilo koji oblik vannastavnih aktivnosti, uključujući i učeničko preduzetništvo vrši preventivu nad nasilnim ponašanjem mladih. Konkretno kroz učeničko preduzetništvo, radeći na razvoju i realizaciji ideja, učenici se privikavaju na timski rad koji ima svoje zakonomernosti ali pre svega zahteva da se članovi tima međusobno uvažavaju, poštuju različitost mišljenja, razvijaju kulturu slušanja sagovornika i pravilne komunikacije. Naravno da ono ne može da iskoreni vršnjačko nasilje, ali svakako da rad u učeničkom preduzetištvu može pomoći učenicima koji pokazuju takve sklonosti da ih se oslobode. Na žalost, nastavnici nisu ničim stimulisani da obavljaju vannastavne aktivnosti.

bravo.rs