Đavolja varoš, mesto gde se tokom noći čuju krici

Đavolja varoš nalazi se na jugu Srbije, 27 kilometara jugoistočno od Kuršumlije, a 89 jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljena 288 kilometara.

Ove zemljane figure, kao specifični oblici reljefa deluju vrlo atraktivno, smeštene su u dve jaruge, jedna je “Đavolja”,a druga "Paklena Jaruga".

Do njih vode drvene stepenice. Zemljane figure su visine od dva do 15 metara, širine od pola do tri metra. Ipak, ne možete ih dodirnuti, kako se ne bi oštetile, možete ih samo posmatrati sa stepeništa ili vidikovca. One su vrlo postojane, a “kapa” sa jedne figure je spala 1980. godine tokom zemljotresa na Kopaoniku, tako da se ova figura znatno smanjila i utonula, jer kapa zapravo čuva figuru.

Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, vrlo sporo, nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.

Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala.

Figure ako se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine. Kažu da je poseban doživljaj kad padne noć, a mrak pojača mistiku ovog mesta. Ponekad duva specifičan vetar, koji prolazeći kroz ove dve jaruge zapravo zvuči kao da neko ispušta krike.

Pored jedinstvenih zemljanih figura, nastalih erozijom, ovaj lokalitet upotpunjuju i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Tu je Crveno vrelo i Đavolja voda, nažalost ova voda nije ispitana, pa se ne sme konzumirati.

Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

„Đavolja Varoš“ je stavljena pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena u prvu kategoriju zaštite - SPOMENIK PRIRODE. Prostire se na u ukupno 67 ha površine. Do jedinstvenih figura, vodi put kroz šumu od 850 metara, ne preporučuje se skretanje sa utvrđene staze. Posetioci provode oko 45 minuta sa vodičem, a ostatak vremena mogu sami da istražuju lokalitet.

"Đavolja Varoš" zapravo pripada selu, takođe čudnog imena Đake, a potiče od albanske reči „gjak” što u prevodu znači -krv.

Mistika Đavolje varoši je vekovima unazad pobuđivala maštu ovdašnjih stanovnika koji su ispleli moge legende.
Jedna od njih kaže da su nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.

Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Druga legenda kaže da zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.

U blizini gornjeg vidikovca na ostacima iz 13. veka, pre pet godina sagrađena je crkva Svete Petke. Postoji verovanje da se u Đavoljoj varoši leče razne bolesti tako što se maramom previje bolno mesto, a zatim maramice vežu na obližnje stablo.

Maramice se postavljaju u i ispred crkve. One se ne naplaćuju, ali se za njih daje dobrovoljni prilog, koji se ulaže u obnovu te crkve.

Verovanje da se bolest ostavlja na tom mestu, postoji od kako se zna za Đavolju varoš. Prema tom verovanju, za nakon nedelju dana maramice treba da se zakopaju duboko u zemlju, da bi sa sobom odnele sve nevolje onoga koji ih je vezao na stablo.

Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova“. Međutim, u „Đavoljoj varoši“ su „kule“ brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.