Lukovska banja: Legenda o devojačkoj suzi za Kosovom

Na putu od Lukovske banje ka Štavi u kuršumlijskoj opštini postoji izvor u narodu poznat kao „Devojačka suza“. Iz kamena sa desne strane puta, na oko dva metra visine, kaplje voda. Na ovom mestu je, kaže legenda, lepa devojka saznala za smrt svoga verenika na Kosovu polju 1389. godine. Od njene žalosti i tuge proplakala je i stena, iz koje i danas kaplje voda, koja je, kako kažu meštani - lekovita.

Samo mesto gde kaplje ova voda je veoma živopisno. Sa leve i desne strane, skoro pod pravim uglom, uzdižu se brda. Pored seoskog puta krivuda bistra rečica, koja upotpunjuje utisak o raju na zemlji. Ovde se diše punim plućima. Nema automobila, fabričkih dimnjaka, samo netaknuta priroda.

Priču o „Devojačkoj suzi“ ispričala nam je Živka Radosavljević (72) iz Štave.

- Kao dete stotinu puta sam čula tu priču. Stariji ljudi kao da su želeli da je mi deca dobro upamtimo, pa su je uvek kad je bilo prilike iznova pričali.

U Lukovu, sa roditeljima, bratom i mlađom sestrom, živela je lepa Milica. Dane je provodila čuvajući bela stada u društvu svojih vršnjakinja. A roditeljima je pomagala u poslovima u polju i u kući. Bila je poznata po svojoj lepoti, znanju i umeću. Svi su joj se divili i navodili kao primer drugima. Bila je ponos sela i okoline.

Vreme je prolazilo, a susedi su se pitali čiji li će dom lepa Milica usrećiti. Ređala su se nagađanja, a ona se zagledala u kršnog momka, stasitog Pavla. Likom, skokom i okom, vele, podsećao je na Kosančić Ivana. Retko su se viđali. On je živeo u Gornjoj, a ona u Donjoj banji. I kada bi se sreli, pogledima bi razgovarali. Tako je onda bilo, a viđali su se na seoskim saborima, prelima i poselima. Na dan Svetog Vida, na svoj rođendan, lepotica lukovskog kraja usnila je strašan san. Nadošla Lukovska reka, sjatile se ale sa nebesa i okolnih brda, nose i razaraju sve pred sobom.

Milica se probudila pre sunca, izašla u avliju i krenula uz Lukovsku reku, putem koji vodi tik uz njenu levu obalu, kako bi se uverila da li je san samo san, ili java. Na nepun kilometar udaljenosti od Gornje banje, toga jutra, saznala je za srpsku tragediju na Kosovu, na tu našu živu još uvek nezaceljenu ranu. Na Kosovu ravnom poginuo je i njen budući verenik, junački se boreći za čast i dostojanstvo svoga roda, za slobodu i spas otadžbine.

- Od velike tuge i neizmerne žalosti proplakala je i stena. Iz kamena su počele da teku suze, koje i danas umivaju lice stenovite litice - ispričala je Živka priču dok su joj niz lice tekle suze.

Izvor: glas-javnosti.rs