Tamara Milenković Kerković: Zašto je niško Prihvatilište za pse postalo zabranjena zona

Ona u saopštenju upozorava da je ovaj akt donet neposredno nakon što je na sednici Skupštine grada pokrenula pitanja o radu, troškovima i uslovima u Prihvatilištu, te da je Pravilnik suprotan Zakonu o dobrobiti životinja i osnovnim principima transparentnosti u trošenju javnog novca.

KAD PSI UTIHNU: ŠTA NOVI PRAVILNIK „ZOOHIGIJENE“ POKUŠAVA DA PRIKRIJE

Saopštenje prof. dr Tamare Milenković Kerković, samostalne odbornice u Skupštini grada Niša

Samo tri dana nakon što sam na sednici Skupštine Grada, analizirajući Program rada JKP „Medijana“ za 2026. godinu, postavila pitanja o radu, troškovima, uslovima i veterinarskoj nezi i broju sterilisanih vlasničkih i napuštenih pasa i istakla neke od žalbi na rad Prihvatilišta za napuštene pse na niškoj deponiji, JKP „Medijana“ je ekspresno, 26. decembra, donela „Pravilnik o uslovima, načinu pristupa, kretanja i postupanja na prostoru deponije i Radne jedinice ‘Zoohigijena’“, kojim se faktički zabranjuje pristup trećim licima, davanje informacija, snimanje i fotografisanje, kao i bilo kakvo kretanje van „dozvoljenih zona“ deponije i Prihvatilišta za napuštene pse.

Pozivajući se na „dobrobit životinja“, „zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine“, a istovremeno tretirajući napuštene pse kao komunalni otpad, ovim aktom Prihvatilište „Zoohigijene“ pretvara se u zabranjeni prostor za građane Niša („treća lica“, član 12), a posebno za one dobre ljude koji bi želeli da ovim nesrećnim životinjama ponude dom.

I JKP „Medijana“ i njena Radna jedinica „Zoohigijena“ jesu javna, a ne tajna preduzeća. Ona se finansiraju novcem građana, pa građani Niša, a posebno ljubitelji životinja, imaju pravo da znaju kako se taj novac troši, da li napušteni psi imaju adekvatnu negu, ishranu i veterinarsko lečenje za sredstva koja se za te namene svake godine izdvajaju.

Budžetom za 2025. godinu niško Prihvatilište finansirano je sa 92,5 miliona dinara (578,7 hiljada evra), dok je za 2026. godinu, Odlukom o budžetu, za takozvano „unapređenje zaštite od zaraznih i drugih bolesti koje prenose životinje“, sa indikatorom „broj uhvaćenih i zbrinutih pasa i mačaka lutalica“, za troškove pasa u niškom Prihvatilištu predviđeno 106,1 milion dinara (899 hiljada evra).

Da li je ovoliki novac otišao na dobrobit napuštenih životinja? Očigledno nije, jer bi u tom slučaju svaki trošak bio transparentno prikazan. Nekada uzorno Prihvatilište postalo je „zabranjena zona“ psećeg komunalnog otpada, bez obzira na fotografije moderne veterinarske ambulante ili slike novogodišnje jelke pored koje se fotografišu pretužni napušteni psi.

Novi Pravilnik očigledno ima za cilj da od javnosti sakrije uslove u kojima ove životinje žive, uprkos novcu koji se za njihovu zaštitu izdvaja. Ovaj akt je suprotan imperativnim normama Zakona o dobrobiti životinja, koji predviđa da su službe lokalne samouprave dužne da sarađuju sa građanima i udruženjima u zaštiti života, zdravlja i dobrobiti životinja, kao i da je dužnost svakog građanina da spreči i prijavi zlostavljanje životinja.