Kako navode iz ove inicijative, broj potpisnika predstavlja značajan deo lokalnog stanovništva, s obzirom na to da ovo mesto ima manje od 15.000 stanovnika, što znači da je peticiju podržalo oko 15 odsto građana.
Peticija je pokrenuta 26. februara, a prema navodima inicijative, već u prva 24 sata potpisalo ju je više od 1.000 ljudi. Prikupljanje potpisa biće završeno u sredu, 17. marta u ponoć, dok je predaja peticije nadležnim institucijama planirana za 18. mart 2026. godine.
Iz pokreta Kreni–Promeni ističu da veliki broj prikupljenih potpisa pokazuje da značajan deo građana Vlasotinca i okoline želi da se pitanje uređenja obale reke Vlasine rešava transparentno i uz puno učešće javnosti.
Kako navode, peticija i prateća dokumentacija biće dostavljeni vodnoj inspekciji u Nišu, javnom preduzeću „Srbijavode“, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Nikola Adamović iz pokreta Kreni–Promeni ocenio je da je veliki odziv građana pokazao koliko je pitanje uređenja obale reke važno za lokalnu zajednicu.
„Odziv od više od dve hiljade potpisnika pokazuje da je ovo pitanje koje prevazilazi pojedince i organizacije. Stav velikog broja građana Vlasotinca i okoline jasno govori da će u narednom periodu u fokusu ostati ključna pitanja – zakonitost postupka, transparentnost donošenja odluka i zaštita javnog prostora. Građani od svojih zahteva neće odustati“, naveo je Adamović.
On je dodao da očekuju da nadležne institucije ozbiljno razmotre zahteve građana.
„Smatramo da će institucije uvažiti zahteve i prepoznati ozbiljnost problema. Zbog zanemarivanja problema na lokalu studenti i građani danas imaju problem sa policijom na samom nasipu, dok lokalna vlast ignoriše činjenicu da nezadovoljstvo postoji“, rekao je Adamović.
Iz inicijative podsećaju da peticija sadrži tri ključna zahteva.
Prvi se odnosi na privremenu obustavu radova na delu obale reke Vlasine gde izgradnja betonskog zida, kako navode, neposredno utiče na prava i interese građana, sve dok se ne razjasni zakonitost postupka i javnosti ne učini dostupnom kompletna dokumentacija.
Drugi zahtev odnosi se na izmenu projekta, odnosno zamenu trajnog armirano-betonskog rešenja mobilnim sistemom zaštite od poplava, po uzoru na rešenja primenjena u Paraćinu na reci Crnici ili u Novom Sadu. Takav sistem se, kako navode, postavlja samo u vreme najave poplavnog talasa, a u ostatku godine se uklanja.
Treći zahtev je sanacija terena i vraćanje zelene površine u funkcionalno stanje, uz obezbeđivanje slobodnog i bezbednog pristupa obali reke svim građanima.
„Reka Vlasina je deo identiteta ovog grada. Ona mora ostati vidljiva, dostupna i javna. Odluke koje se tiču reke moraju biti transparentne i donete uz učešće građana“, poručuju iz pokreta Kreni–Promeni Vlasotince.
