Sirotinji isekli struju na minus 15

BOJ­NIK, LE­SKO­VAC – Ni­ko­li­ći su u pla­nin­skoj pi­to­mi­ni naj­broj­ni­ja po­ro­di­ca me­đu ma­lo­broj­ni­ma ko­je su osta­le da ži­ve u su­ro­vim uslo­vi­ma pod­no Ra­da­na, na sve­ga pet ki­lo­me­ta­ra od Boj­ni­ka, u se­lu Đa­ce, po­zna­tom po iz­vor­skoj vo­di, ko­ja, pre­ma le­gen­di, po­ma­že ne­rot­ki­nja­ma da do­đu do zdra­vog po­ro­da.

Sa dva­na­e­sto­ro de­ce du­go su ži­ve­li bez stru­je i vo­de, ali su im pre ne­ko­li­ko go­di­na be­o­grad­ski bi­zni­smen Mi­ro­slav Mi­ško­vić i još ne­ki spon­zo­ri po­mo­gli da uve­du stru­ju i sre­de okuć­ni­cu oko tro­šne, sta­re ku­ći­ce.

Sve se to do­go­di­lo za­hva­lju­ju­ći ne­se­bič­noj po­mo­ći Sto­ja­na Ste­fa­no­vi­ća, so­ci­jal­nog rad­ni­ka iz le­sko­vač­kog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, i lo­kal­nih me­di­ja, ko­ji su jav­nost oba­ve­šta­va­li o te­škom ži­vo­tu ove broj­ne po­ro­di­ce.

Ta­ko su se­dam kće­ri i pet si­no­va skrom­nih Ni­ko­li­ća, sta­ri od če­ti­ri do osam­na­est go­di­na, po­red mi­ni­mal­nih uslo­va za ži­vot, do­bi­li i broj­ne po­klo­ne.

Do da­nas Ni­ko­li­ći ži­ve u za­se­o­ku Đa­ce sa sve­ga de­se­tak hi­lja­da di­na­ra so­ci­jal­ne po­mo­ći. Pri­li­kom „se­če“ elek­tri­ča­ri su Rad­mi­li re­kli da nji­hov ra­čun za po­tro­še­nu a ne­pla­će­nu stru­ju iz­no­si vi­še od 150 hi­lja­da di­na­ra.

– Stvar­no ne znam ka­ko je mo­gu­će da smo po­tro­ši­li to­li­ku stru­ju, ka­da ima­mo sa­mo si­ja­li­cu i te­le­vi­zor ko­ji smo do­bi­li na po­klon. Ili nam, mo­žda, utro­šak stru­je ob­ra­ču­na­va­ju po vi­šoj ta­ri­fi kao pred­u­ze­ći­ma, za­to što je svo­je­vre­me­no upla­tu za uvo­đe­nje stru­je u ovoj skrom­noj ku­ći­ci pla­ti­lo pred­u­ze­će spon­zo­ra – pi­ta se Rad­mi­la.

U le­sko­vač­koj upra­vi Elek­tro­di­stri­bu­ci­je „Ju­go­i­stok“ sa­zna­li smo da oni svo­jim po­tro­ša­či­ma nu­de re­pro­gra­mi­ra­nje ne­pla­će­nih oba­ve­za na vi­še me­se­ci, a da is­klju­či­va­nju pri­stu­pa­ju u iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma, i tek po­sle spro­ve­de­nog sud­skog po­stup­ka. Ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da su elek­tri­ča­ri iz Boj­ni­ka u me­đu­vre­me­nu, po­sle pr­vog pri­go­vo­ra Ni­ko­li­ća, pre­gle­da­li i za­me­ni­li elek­trič­no bro­ji­lo.

Di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad u Boj­ni­ku, Ne­boj­ša Di­mi­tri­je­vić, u vi­še na­vra­ta, po pri­zna­nju sa­mih Ni­ko­li­ća, po­ma­gao je da se za osam đa­ka Ni­ko­li­ća u ov­da­šnjoj po­ljo­pri­vred­noj ško­li obez­be­de udž­be­ni­ci, neo­p­hod­na gar­de­ro­ba i obu­ća.

Gla­va po­ro­di­ce vi­še ne mo­že da nad­ni­či

Ni­ko­li­ći, ka­ko su nam po­tvr­di­li u boj­nič­kom Cen­tru za so­ci­jal­ni rad, pri­ma­ju nov­ča­nu po­moć od de­se­tak hi­lja­da me­seč­no. Ali ta po­moć je sva­ka­ko ne­do­volj­na, jer otac Sto­jan, zbog ozbilj­no na­ru­še­nog zdra­vlja vi­še ni­je u mo­guć­no­sti da pri­vre­đu­je ra­de­ći za nad­ni­cu na nji­va­ma bo­ga­ti­jih se­lja­na.