Vaskrs: Pravoslavni vernici danas proslavljaju Isusov povratak u život

To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebr. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno poslednje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 5. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Iz istorijskih razloga (da datum Uskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži Julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste Gregorijanski kalendar za sve druge praznike (npr. Božić), kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Uskrs po Julijanskom kalendaru.

Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.

Uskršnja jaja

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja „donosi“ uskršnji zec.

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća. Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.

Niška eparhija

U ponoć, na praznik Vaskrsenja Gospodnjeg, u hramu Silaska Svetog Duha na apostole u Nišu, služio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G. G. Arsenije.

Unošenjem Plaštanice u oltar i svečanom Litijom oko hrama i ulicama grada, otpočelo je svečano praznovanje Vaskrsenja Gospodnjeg. 

Našem arhipastiru sasluživali su: protojerej-stavrofor Branislav Cincarević, protojerej Miodrag Pavlović, protojerej Borislav Stamenković, jerej Đorđe Dimić, jeromonah Nektarije Đurić i đakon Đorđe Filipović. 

Po završetku Pashalnog jutrenja usledila je Sveta arhijerejska Liturgija, u kojoj je učešća uzela NCPD "Branko" i prepun hram vernog naroda. Nakon pročitane poslanice Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. G. Irineja i blagosiljanja Vaskršnjih jaja, Episkop niški je još jednom pozdravio sve prisutne, najradosnijim pozdravom: "HRISTOS VASKRSE"!

Na dan Uskrsa sveta arhijerejska liturgija je u 8.30 u niškom Sabornom hramu, kao i u hramu cara Konstantina i carice Jelene i Crkvi Svetog Pantelejmona početi u 8 sati, a u Crkvi Svetog Luke i Svetonikolskom hramu u 8.30.