Власина и Власинско језеро ,,драгуљ природе’’ на југу Србије

ЛЕСКОВАЦ, ВЛАСИНСКО ЈЕЗЕРО – Дуго се, попут лавине, покреће питање продаје комплекса Власинског језера, туристичког драгуља југа Србије, а поменуте су и цифре - 770 милиона евра!

Први су поводом тих гласина, како то бива на овим просторима, реаговали власотиначки еколози, а потом су се јавили и надлежни из локалних самоуправа Црне Траве и Сурдулице уз назнаку да о томе нису званично информисани!

-Ако случајно дође до продаје језера, бацићемо у њега бурад са нафтом! - бележимо оцену Мирослава Крајинћанића, председника Еко базе југ из Власотинца.

Изјава великог заљубљеника у природне лепоте, у чисту животну и радну средину, Мирослава Крајинчанића, педагога по професији, може се схватити и метафорићки, јер би се тешко и могло да замисли да ће једна организација која се брине о екологији тако грубо поиграти управо природном средином.

Шта је, заправо, Власинско језеро?

У свим туричким картама и извештајима југа Србије уписано је да је то најатрактивнији и најпосећнији центар. Његове вредности нису само у основним морфолошко-туристичким чиниоцима (планински врхови од 1.638, односно 1.922 м, на Чемернику и Бесној кобили - заобљених горских темена и благо нагнутих страна, са обиљем површина под шумом или травом, без пањева, што погодује постављању бројних смучарских стаза за рекреативно или такмичарске бављење овим спортом), или у специфичној, планинској клими, у богатству дивљачи, обиљу рибе, већ и у положају ових планина у односу на комуникације и већа градска насеља.

Од Лесковца, Власинско језеро је удаљено 75 км правцем преко Власотинца, Свођа и Црне Траве, а на готово истој удаљености је из правца који иде од Владичиног Хана и Сурдулице. Ова друга варијанте је погодније због коришћења аутопута или, пак, железничке пруге.

Власинско језеро је окружено планинама које се благо спуштају до његових обала. Припада групи вештачких језера (брана на рекама Власини и Врли изграђена 1949. године) и после Ђердапског највеша је у Србији.

Дугачко је 12 а широко од једног до три километра (са правцем протезања север - југ). Површина овог језера при максималном водостају је 16 км2, средња дубина 10,3 м, а надморска висина 1.212 м, или релативна - у односу на Лесковац, од близу 1.000 м. Температура воде на површини језера у суншаним данима јула и августа креће се од 21 до 23 степена Целзијусових, па га храбри гости и туристи користе за купање. Снежни покривач се задржава од почетка децембра до краја марта, а некад га има у априлу, па и неким другим месецима.

Микроклиматске прилике Власинског језера омогућавају интензивно целогодишње искоришћавање.

Иначе, ова разиграна природа, како је записано у многим проспектима, са широко отвореним визурама и непрегледним шеталиштима у овом величанственом, готово неремећеном миру, пружа непоновљиви доживљај.

Изванредно велике потенцијалне могућности овог подручја, његова атрактивност и специфичан колорит пружају, без сумње, максималне услове за разноврстан, интензивни одмор и опоравак, за спорт и рекреацију. Зато је ово језеро изузетно посећено током године.

На језеру постоји више туристичких и угоститељских објеката међу којима су хотел Власина, мотел Језеро, а ту си други значајни туристички објекти лесковачких колектива попут Центра за одмор са 400 места. Има, дабоме, и више монтажних објеката за целодневни боравак, поседује и терене, па се током године припремају врхунски спортисти, а током ове зиме било је много гостију из готово свих крајева Србије.

За убрзанији развој Власине протеклих година обелодањени су многи програми. Нажалост, бројне идеје су пале у воду, највише због беспарице и неслоге И зато је овај крај Србије слабо насељен, али најновије гласине о продаји Власинског језера наилазе, благо речено, на протесте ,,заглушујућих размера''.