Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Чек је поново закон

Bookmark and Share

28.09.2016. Новости

Грађани све мање користе кредитне картице, у промету тек половина издатих. Банке су до сада издале већ 12 милиона комада вредносних папира. Камата за кредитне картице креће се од 23 па до 30 одсто годишње.

Чек је поново закон

Грађани Србије све мање користе кредитне картице, а све више чекове. Тако су и стране банке постале свесне чињенице да је становништву "пластика" скупа и све недоступнија, па су кренуле да одобравају чекове, како би привукле клијенте.

Према подацима Удружења банака Србије, издато је 1, 1 милион кредитних картица, а од тога је активна половина или тачније 516.755 картица. У последњих шест година, грађани отказују кредитне картице. Тако их је 2010. године било активно 673.643, а сада за 160.000 мање.

Приликом одобравања кредитне картице, банка одређује лимит. Он зависи од кредитне способности клијента. Пре свега од плате и задужења која већ има. Уколико отплаћује неки кредит, лимит картице се умањује за месечну обавезу по кредиту. То значи, уколико неко има плату од 50.000 динара и месечну рату за зајам од 23.000 динара, може да добије кредитну картицу са лимитом од 50.000 динара.

Банке су одобриле грађанима лимит за кредитне картице у износу од 85, 2 милијарде динара, а од тога је искоришћено свега 33, 8 милијарди динара. С друге стране, број издатих чекова све више расте и достигао је 12 милиона комада. Главни разлог за слабо коришћење кредитних картица су високе камате које се крећу од 23 до 30 одсто годишње.

- Чињеница је да је просечна каматна стопа на дуг по кредитним картицама виша у поређењу с осталим категоријама зајмова. Сматрамо да ту, као и у случају коришћења дозвољеног прекорачења по текућим рачунима, има простора за даље смањење и понављамо да би грађани одлуку о коришћењу банкарских позајмица требало да доносе на бази информација о томе колико кошта дозвољени минус, коришћење кредитне картице или потрошачки кредит - наводи централна банка.

Народна банка Србије искључиво тржишним путем, а не административним ограничењима, обезбеђује повољније услове за кредитирање приватног сектора. Обезбеђењем ниске и стабилне инфлације и релативне стабилности девизног курса, као и континуираним ублажавањем монетарне политике од маја 2013. године, од када је референтна каматна стопа снижена за укупно 7, 75 одсто, Народна банка Србије је обезбедила све неопходне предуслове за знатнији пад каматних стопа на кредите привреди и грађанима.

Али, банкари очигледно немају намеру да смањује камате на кредитне картице, већ су само понудиле грађанима могућност да плаћају на рате без камате код одређених трговина. Тако се картицом може и на 12 месеци пазарити роба или уплатити летовање. Али, ту постоје и пратећи трошкови, пре свега плаћа се одређени износ накнаде са првом ратом који је или фиксни или зависи од износа утрошеног новца. Такође, постоји месечно одржавање картице, вођење текућег рачуна...

Због тога је грађанима много лакше да узму чекове и да без икаквих трошкова отплате робу или услугу.


#   кредити   новац   стандард  
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима