Експанзија наводњавања мимоишла Србију
25.09.2012. Поуке суше 2012. – Миле Божић
Код нас се о сушама веома много прича – док не падну прве кише. Већ после прве кише, суша је у другом плану. И зато су, између осталог, веома поражавајући показатељи о томе колико у Србији имамо система за наводњавање. Немамо чак ни уредан катастар и документацију чиме ми то, кад је реч о овим системима, располажемо.
За евентуално веће коришћење вода (до 800.000 хектара) потребна је сагласност других земаља у сливу Дунава, Саве и Тисе
Ипак, званични статистички подаци указују на променљивост величине наводњаваних површина у последњих десетак година, и да је технички заокруженим системима за наводњавање покривено око 40.000 хектара. Процењује се да, заједно с технички незаокруженим системима и заливаним окућницама, површине за наводњавање достижу око 100.000 хектара. Дакле, од 4,9 милиона хектара пољопривредног земљишта, од којег су 3,7 милиона оранице, под наводњавањем је само 100.000 хектара! А од тих 3,7 милиона хектара 1,9 милиона је веома квалитетно земљиште на којем се наводњавање може примењивати без претходних хидромелиорационих радова. Међутим, поред земљишног потенцијала, за развој наводњавања важне су и расположиве воде.
У последњој деценији прошлог века, тежећи за стабилном пољопривредном производњом и сигурношћу у храни, свет је доживео невиђену експанзију у развоју наводњавања: више од 50 милиона хектара је стављено под ове системе. Шпанија, на пример, под системима за наводњавање има 1,9 милиона хектара. Та експанзија је, нажалост, мимоишла Србију.
У развијеним земљама пољопривреда троши од 60 до 70 одсто воде, а у Србији то је свега неколико процената!
У студији: Развој наводњавања у пољопривреди Републике Србије, коју смо урадили за потребе Републичке дирекције за воде, поред анализе земљишних ресурса (структуре, начина коришћења, погодности земљишта за наводњавање), први пут су билансно сагледане расположиве воде у вегетационом периоду. Констатовано је да превелике воде нема и да је потребно мудро газдовање.
Воде које директно можемо користити за наводњавање су воде из река, каналске мреже и подземне воде. Њихово коришћење је ограничено нарочито у летњим месецима (јул, август) јер се не смеју угрозити живи свет и низводни корисници. Анализирали смо воде које се добијају изравнавањем, задржавањем из водом богатог периода године у подземљу и у акумулацијама. Посебно смо анализирали и коришћење употребљених, отпадних вода које би технички могле имати смисла у сливу Јужне Мораве и на подручју Шумадије.
На основу таквих свеобухватних анализа, дошли смо до закључка да у сушним годинама у Србији нема довољно воде за наводњавање целокупног земљишта које је за то погодно. Оно што реално можемо ангажовати је, без вода Дунава, око 150 кубних метара у секунди, а са Дунавом око 400 кубних метара у секунди. Сагледавањем просторног распореда, добија се око 450.000 хектара под наводњавањем (уз ограничено коришћење вода Дунава). За евентуално веће коришћење вода (до 800.000 хектара), потребно је добити сагласности других земаља у сливу Дунава, Саве и Тисе.
С друге стране, постоји изражена неравномерност по простору, земљишних и водних ресурса. Региони Бачке и Баната поред већих река (Дунав и Тиса) богати су и земљишним фондом и водом. Ипак, коришћење вода из Тисе подлеже ограничењима у вези са количинама, а коришћење вода из канала хидросистема Дунав–Тиса–Дунав ограничењима у вези и са количинама и квалитетом воде.
Региони Срема и Мачве релативно су богати површинском водом (Сава и Дрина) и подземним водама. За оба водна ресурса постоје, међутим, ограничења у коришћењу.
Регион Мораве је релативно богат земљиштем а релативно скроман у ресурсима воде – на профилу Љубичевски мост око 35 кубних метара у секунди. Имајући у виду и значајан број становника у сливу (око четири милиона) јасно је да и количина и квалитет воде представљају осетљив проблем.
Регион Шумадије је безводан, као и део слива Јужне Мораве. У овим крајевима потребно је веома штедљиво користити воду док се не проуче могућности акумулирања воде и поновно коришћење отпадних вода.
Регион Подунавља низводно од Смедерева релативно је богат водом и земљиштем, а често сиромашан становништвом.
Миле Божић, Директор Завода за хидротехничке мелиорације Институтаза водопривреду ,,Јарослав Черни”, Београд
http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Ekspanzija-navodnjavanja-mimoisla-Srbiju.sr.html
Tweet
Најновије вести
- Настрадао Иван Фелкер
- ДИЗАЈН ЗА СВАКИ ДАН
- Дух Грчке вечерас у Нишу
- Временска прогноза
- Ансамбал Позоришта лутака на фестивалу у Зајечару
- Злоупотребили исправа Срба у корист Албанаца
- Ђиласов ССП у Нишу бојкотује изборе
- Пролећни концерт младих пијаниста
- Сатирични смех Радоја Домановића
- Безвизни режим за Србе са Косова
- Сајам погребне и пратеће опреме
- Светски дан књиге - ода култури
- Обновљена пијаца почиње са радом
- Дан Војске Србије
- АУСТРИЈСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ
Најновији огласи
- Brak,druzenje,agencija Lepeza,cela zemlja
- Polovni delovi Sprinter, Vito, Viano, Krafter, LT
- Soft loans here Open credit
- Buy Oxy 30mg, Adderall, Morphine, Xanax, RITALIN, Etizolam, Subutex, Mdma, Zolpidem etc
- Nudimo uz kamatu od 3 posto
- BRZI ZAJMOVI ONLINE U ŠPANJOLSKOJ
- Torte Novi Sad
- Brz i legitiman online kredit za sve
- Slušajte najbolju domaću muziku na online kanalu Radio Song Niš
- Potrebna Vam je dodatna zarada?
- Томислав Окичић нови декан Факултета спорта и физичког васпитања Нишу
- Скупо: Грађани могу да провере стање стабла у свом дворишту за 3.900 динара - провере у међублоковском простору плаћа Град
- Уређен нови кружни ток у Нишу: Многима се допада модеран изглед - критичари питају, како ће се одржавати?!
- Отварање до сада највећег мурала у Нишу посвећен очувању зелене површине
- Локални избори у Нишу 2. јуна када и београдски, одлучила председница Скупштине
- Млади уметници бриљирали на сцени нишког Народног позоришта изводећи "Београдску трилогију и приче из белог света"
- Новак Ђоковић најбољи тенисер света, слетео синоћ у Ниш
- Ниш: Изгорео багер који ради на изградњи далековода у насељу Брзи Брод
- Аутомобил слетео са моста у Нишаву, преминула жена
- Како да од преводиоца постанете судски тумач?