Све мање шљива у Србији

Он је указао да број стабала шљива опада по стопи од 0,9 одсто, док производња у десетогодишњем периоду има просечан пад по стопи од 1,1 одсто.

-Годишње се у нашој земљи произведе од 450.000 до 600.000 тона шљива, рекао је Станковић.

Он је казао да се очекује да ће ове године у Србији бити произведено између 520.000 и 550.000 тона шљива, додајући да је "плод изузетног квалитета, пун шећера".

Станковић је подсетио да је лане у Србији произведено 424.000 тона шљива, а 2009. године 620.000 тона.

-Нажалост, већина рода овогодишњег рода биће прерађено у ракију, указао је Станковић, указујући да се у то алкохолно пиће у просеку преради 65 одсто укупног рода шљиве.

Он је додао да се 3.500 тона шљиве преради у суву шљиву, а око 5.000 тона се пласира као свежа или замрзнута шљива.

Српска шљива највише се извози у Русију, казао је Станковић, напомињући да је прошле године из Србије извезено укупно око 4.138 тона сувих шљива у вредности од 8,8 милиона долара, од чега 1.686 тона у вредности од 4,3 милиона долара на тржиште Руске Федерације.

Он је истакао да је Србија некада била водећа сила у производњи шљиве, која је" била статусни симбол", а занимљивост је и да је Србија после Првог светског рата Француској дуг за наоружање исплатила у сувим шљивама.

Станковић је указао да је Србија је 1879. година остварила рекордан извоз у САД по добијању статуса најповлашћеније нације, када је у ту земљу пласирала више од 37.500 тона шљива у вредности од 30 милиона долара, .

Смањење броја стабала шљива у Србији почиње се да бележи 1938. године, након појаве болести "шарка", која је пренета из Бугарске и десетковала је сорту "мађарку", најраспрострањенију сорту код нас која се одомаћила под називом "пожегача", рекао је Станковић.

Он је указао да је велика шанса Србије у извозу, поред сувих шљива и ракије, и у аутохтоној преради шљиве у пекмез који се не производи нигде у свету.