Бескућник Братислав излази из гробнице

ЖИВОТ Братислава Стојковића (44), човека који више од 15 година спава у гробници поред три лимена сандука на напуштеном старом гробљу у Нишу, могао би да се промени из корена. Јер, награђивани документарни филм инспирисан његовим животом "У кући са мртвима" погледао је и Подгоричанин Сеад Ћелић, који већ деценијама живи и ради у САД. И чим је одгледао филм, одлучио је да помогне Братиславу.

Тако је Стојковић, после деценију и по бескућничког стажа, на путу да добије документа, покрене оставински поступак и поправи кућу која је оштећена у пожару у којем је настрадао његов отац и где је изгорело све што је имао.

Братислав се никада никоме није жалио, али је захваљујући свом "становању" у гробници у једном тренутку био права "медијска звезда". Тада су Саша Ђорђевић, Јасмина Ранђеловић, Бојан Ранђеловић, Миодраг Станковић, Јелена Ђукић Пејић и Градимир Николић одлучили да оду корак даље и сниме документарац о њему. Две године касније уследио је обрт, који не би оставио равнодушним ни холивудске филмаџије.

- Сеад Ћелић је послао новац да му се купи гардероба, уплаћена су му два оброка дневно у експрес-ресторану, а у току је сређивање личне документације, јер Братислав нема ни личну карту. Кад то завршимо, моћи ће да се пријави за социјалну помоћ и народну кухињу. Ангажовали смо адвокатску канцеларију која ће му помоћи у обезбеђивању документације како би покренео оставински поступак - не крије радост Градимир Николић, продуцент филма, и додаје да су прижељкивали да се појави неко попут Сеада.

Братислав је прихватио помоћ са другог континента јер не памти када је имао редовне оброке и чисту гардеробу. Иако живи на суморном месту, на гробљу на коме се од 1960. године нико не сахрањује, Братислав је питом и ведар човек.

- Живот је чудан и ја сам навикао на то - каже Братислав. - Још чудније је када после толико година обучете нову и чисту одећу. Брзо сам заборавио и на укус хране из контејнера коју сам годинама јео. Скоро да сам се помирио да ћу окончати живот међу овим лименим сандуцима и костима, кад се појавило светло у мом животном тунелу.

Стојковић признаје да се без помоћи филмаџија и Сеада не би никада снашао. Вели да није лењ и да би се прихватио посла, јер је некада био цењен молер, и да сања да опет ради тај посао и поправи уништени дом.

СЕАД ЋЕЛИЋ: НИСАМ БОГАТ

Добротвор Сеад Ћелић каже да није богат човек, али да има довољно и за живот и да помогне Братиславу.

- Не мора се бити богат да би помогао другоме. Потресла ме је његова животна прича и нисам могао да се смирим док нисам нашао начин како да му помогнем. Подржала ме је и породица, и то ми је још веће задовољство - каже Сеад.