Beskućnik Bratislav izlazi iz grobnice

ŽIVOT Bratislava Stojkovića (44), čoveka koji više od 15 godina spava u grobnici pored tri limena sanduka na napuštenom starom groblju u Nišu, mogao bi da se promeni iz korena. Jer, nagrađivani dokumentarni film inspirisan njegovim životom "U kući sa mrtvima" pogledao je i Podgoričanin Sead Ćelić, koji već decenijama živi i radi u SAD. I čim je odgledao film, odlučio je da pomogne Bratislavu.

Tako je Stojković, posle deceniju i po beskućničkog staža, na putu da dobije dokumenta, pokrene ostavinski postupak i popravi kuću koja je oštećena u požaru u kojem je nastradao njegov otac i gde je izgorelo sve što je imao.

Bratislav se nikada nikome nije žalio, ali je zahvaljujući svom "stanovanju" u grobnici u jednom trenutku bio prava "medijska zvezda". Tada su Saša Đorđević, Jasmina Ranđelović, Bojan Ranđelović, Miodrag Stanković, Jelena Đukić Pejić i Gradimir Nikolić odlučili da odu korak dalje i snime dokumentarac o njemu. Dve godine kasnije usledio je obrt, koji ne bi ostavio ravnodušnim ni holivudske filmadžije.

- Sead Ćelić je poslao novac da mu se kupi garderoba, uplaćena su mu dva obroka dnevno u ekspres-restoranu, a u toku je sređivanje lične dokumentacije, jer Bratislav nema ni ličnu kartu. Kad to završimo, moći će da se prijavi za socijalnu pomoć i narodnu kuhinju. Angažovali smo advokatsku kancelariju koja će mu pomoći u obezbeđivanju dokumentacije kako bi pokreneo ostavinski postupak - ne krije radost Gradimir Nikolić, producent filma, i dodaje da su priželjkivali da se pojavi neko poput Seada.

Bratislav je prihvatio pomoć sa drugog kontinenta jer ne pamti kada je imao redovne obroke i čistu garderobu. Iako živi na sumornom mestu, na groblju na kome se od 1960. godine niko ne sahranjuje, Bratislav je pitom i vedar čovek.

- Život je čudan i ja sam navikao na to - kaže Bratislav. - Još čudnije je kada posle toliko godina obučete novu i čistu odeću. Brzo sam zaboravio i na ukus hrane iz kontejnera koju sam godinama jeo. Skoro da sam se pomirio da ću okončati život među ovim limenim sanducima i kostima, kad se pojavilo svetlo u mom životnom tunelu.

Stojković priznaje da se bez pomoći filmadžija i Seada ne bi nikada snašao. Veli da nije lenj i da bi se prihvatio posla, jer je nekada bio cenjen moler, i da sanja da opet radi taj posao i popravi uništeni dom.

SEAD ĆELIĆ: NISAM BOGAT

Dobrotvor Sead Ćelić kaže da nije bogat čovek, ali da ima dovoljno i za život i da pomogne Bratislavu.

- Ne mora se biti bogat da bi pomogao drugome. Potresla me je njegova životna priča i nisam mogao da se smirim dok nisam našao način kako da mu pomognem. Podržala me je i porodica, i to mi je još veće zadovoljstvo - kaže Sead.