Нишлија који ради на Фејсбуку: "Не бих назад, не видим никакав план за развој Србије"

Александар је први Нишлија који је, пре пет година, добио посао у "Фејсбуку". Иако је непосредно после тога размишљао о повратку у Србију, овај некада најмлађи доктор наука из Ниша сада је променио или бар одложио такве планове. Он је данас ожењен колегиницом из фирме Мајом, а пре месец дана добили су сина Оливера. Александар у разговору за "Блиц" каже да се још нису стекли услови да се врати у Србију, а у Калифорнији и он и супруга добро зарађују, лепо живе, путују...

- Не бих рекао да сам одустао од повратка у Србију, већ да се нису створили добри услови за тако нешто. Не видим дугорочни план за развој, не улаже се у праве вредности. Лидери лако обећавају, а мало ко испоштује своје речи касније и гради тим успешних људи који могу променити ствари набоље - прича Александар.

У Србији се, каже он, наука и технологије које би требало да напредују сваког дана не подржавају довољно.

- Услови за живот у Нишу и Србији нису на задовољавајућем нивоу, чак и ако имате добру плату. У контакту сам са неколико добрих пријатеља и пратим вести из Србије, али ми се не допадају превише - каже он.

Иако многи за западне земље, па и за САД, у које одлазе наши млади таленти тврде да "немају душу" и да су "капиталистичка машина за цеђење запослених", Александрово искуство је другачије. Добар посао, знање које је цењено, опуштен живот без много материјалних брига, углавном све супротно од Србије, поколебали су многе "жртве" одлива мозгова да се икад врате у родну земљу.

- Морам да признам да лепо живимо. Скоро сваког месеца смо путовали на неку нову дестинацију у Америци на продужени викенд или дуже. Пре месец дана смо добили сина Оливера и сада је сва пажња усредсређена на њега. И Маја и ја имамо по четири месеца одсуства, а такође ће баке и деке да прискоче у помоћ. "Фејсбук" поштује породичне вредности и нуди доста погодности за добар баланс између посла и породице - каже Александар.

Овај млади информатичар каже да би наша земља морала више да подржава развој технологије и талентоване људе који се њом баве.

- Било би добро применити модел Израела, који је за десетак година успео да технолошки јако напредује. Тамо је држава системски улагала у техничке факултете, развој мобилних апликација чак и у средњим школама, као и у мале фирме са добрим идејама. У Србији има доста способних програмера, али већина њих одлази из земље јер их окружење не подржава довољно. У Калифорнији сам пет година, све време, запослен у "Фејсбуку". Водим тим од 20 људи, али иако сам сениор инжењер, и даље напредујем и учим - прича Александар.

Љубав са Олимпијаде

Илић се у Калифорнији оженио Мајом, која такође ради у "Фејсбуку". "Мају сам упознао још у Србији. После уписаних студија, наставио сам да припремам средњошколце за такмичења. Ја сам 2008. био вођа тима Србије на Олимпијади из информатике, док је Маја била такмичар и тад смо се упознали", каже Александар.