Порези на имовину већи за 80% - Решења након избора

Прва овогодишња рата пореза на имовину доспева на наплату 15. фебруара. Пошто ове године поменути датум пада у суботу, обавезе ће моћи да се измире првог радног дана наредне седмице. Већ годинама грађани ту рату измирују према решењу из претходне године, односно уплате четвртину прошлогодишњег износа.

Наплата и приход тог пореза већ годинама су у надлежности градских и општинских администрација, које увелико припремају елементе за нова решења, која ће на адресе грађана почети да пристижу после 1. априла. Пројекцијама буџета и локалних прописа очекивано је да ће ове године порез на станове и куће бити и до 80 посто већи него лане. Међутим, већина локалних самоуправа не мења пореску стопу, али ће се основица мењати у зависности од тога у којој се зони некретнина налази, тако даће износ годишњег пореза на имовину ове године у просеку бити виши између 20 и 60 посто него лане. Истовремено, биће и оних који ће поменуту обавезу измиривати у нижем износу .

У Београду ће увећање бити и највеће, посебно у "екстра" зонама.

- До сада нисмо издали ниједно ново решење, ни грађанима ни фирмама - каже, за „Новости“, Слободан Милосављевић, секретар за финансије Београда. - Порески обвезници нова решења могу да очекују почетком априла. Град је подељен на 13 зона и за сваку је прецизирана тржишна цена квадрата. То, у односу на претходно решење, може да мења основицу за обрачун пореза, док стопа остаје иста - 0,4 одсто.

Како ће се већини власника станова променити тржишна вредност квадрата, рачуни ће бити увећани. Посебно ће поскупљење осетити они у најатрактивнијим деловима града. Најскупљи квадрат у Београду је у првој екстразони становања, и за стан је процењен на 203.000, а за кућу на 210.000 динара. Реч је о Дедињу и деловима Кошутњака. Најмање увећање пореза имаће власници некретнина у осмој зони, где квадрат стана кошта 35.000, а куће 30.000 динара. То су на пример, Лепушница, Бесни Фок, и делови приградских општина.

Решења после избора?

Локална пореска администрација у Лесковцу још није почела да издаје решења за порез на имовину, јер се чека да Институт „Михајло Пупин“, измени програм који користе и усклади га са новим законским решењима. Далибор Тричковић, начелник лесковачке Управе за финансије, каже да би овај посао могао да буде започет тек половином године.

Од ове године више не важе олакшице које су власници имали по основу лоше опремљености стана и инфратруктуре. Сада су изједначени, рецимо, станови који имају централно грејање и купатило и они који то немају, уколико су на истој локацији. Олакшица по основу старости некретнине умањена је са 70 одсто на 40. Грађани тај порез плаћају по стопи од 0,30 одсто на вредност некретнине.

– Највеће повећање пореза имаће они који су на местима старих кућа сазидали нове а то нису пријавили већ су порез плаћали на те старе објекте. Сада смо снимили ново стање и решења ће бити усклађена са стварном сутацијом на терену  – објашњава листу Дневник шеф одсека за локалну пореску администрацију у Зрењанину Николина Шерфеза. – Власници некретнина чија вредност не премашује 400.000 динара ослобођени су пореза. Међутим, ако неко има више некретнина чија вредност у збиру прелази поменуту суму,  обавезан је да плати порез и за њега важе иста правила као и за све друге некретнине.

Ниш: Порез на имовину плаћају у осам зона

У Нишу је у току подношење пореских пријава до краја марта, па ће тек након истека тог рока, почети писање нових решења.  На територији Ниша од почетка наредне године нови начин за наплату дажбина. Већи број пореских обвезника донеће градској каси додатних 50 милиона динара, наводе Вечерње новости.

Пријављивање некретнина је до 31. марта, морају да их пријаве и они који су то раније учинили, због другачијих образаца за обрачун, а решења већ иду сукцесивно како стижу пријаве.

Од 1. јануара 2014. године, када ће почети да се примењује нови Закон о порезима на имовину, порески обвезници у граду на Нишави ће за измирење ове дажбине бити разврстани у осам зона, од којих су шест градске, укључујући и приградска насеља, а две сеоске. Као критеријуми за зонирање узети су комунална опремљеност и опремљеност јавним објектима, саобраћајна повезаност са централним деловима града, радним зонама и другим градским садржајима.

Тако ће висина стопе пореза зависити од тога у којој се зони налази непокретна имовина, која ће сада обухватати и шумско и пољопривредно земљиште (преко 10 ари), а по новом решењу биће урачуната и накнада за уређење градског грађевинског земљишта, што до сада није био случај.Свакако су у првом плану прва и друга зона, те ће, како истичу у градској Управи за финансије, поменута дажбина у њима бити већа у просеку за 20 до 30 одсто, док се у осталих шест зона порез на имовину неће знатније мењати.Ако је неко, на пример, у овој години порез на имовину за стан површине од 70 квадрата у центру града платио 5.000 динара, убудуће ће морати да издвоји око 6.500 динара.

- Ваља подсетити да од 1. јануара грађани неће имати обавезу плаћања накнаде за коришћење грађевинског земљишта, јер је по закону овај јавни приход интегрисан у порез на имовину, чија је стопа сада повећана за 0,5 одсто у односу на досадашњу - каже Нина Илић, из Градске управе за финансије.По речима Миљана Стевановића, начелник Управе за финансије, новим начином обрачуна пореза на имовину у градски буџет требало да се слије додатних 50 милиона динара.

Утицај на стандард

Повећање пореза на станове и куће, које ће износити и до 80 одсто, знатно ће погоршати животни стандард многих грађана са ниским примањима, пензионера и запослених чија су примања замрзнута, а поготово оних који месецима не примају плату, оцењују економски аналитичари, али указују да је то повећање било очекивано.

Економиста Иван Николић каже за Танјуг да је тачно да ће плаћање пореза на станове и куће по новим стопама оборити стандард грађана и да је неповољна околност то што су сада замрзнуте пензије и плате многих запослених.
"Данас сваки динар много значи, јер смо у тешкој ситуацији, и мада то повећање неће бити линеарно, неће бити ни праведно", оцењује Николић.

Чињеница је, додаје он, да су се многи људи са скромним примањима, после много година живота у одређеним деловима града сада затекли у зонама где је тржишна вредност станова порасла због неких промењених околности, а висина пореза се, како примећује, одређује према висини тржишне вредности некретнине, а не према томе ко ту живи.

Он је подсетио "да је реч о пореским реформама, које су започете још у време некадашње министарке финансија Дијане Драгутиновић и да су сада само настављене, јер су биле неминовне".

Економски аналитичар Саша Ђоговић сматра да економска политика не сме да се заснива само на "стезању каиша" грађана и повећању пореских намета у време када је органичено повећање пензија и плата.

Он истовремено оцењује да ће и грађани морати да се прилагођавају тржишној економији, јер су свуда у свету станови у центру скупљи, па би они који не могу да плаћају обавезе за своје некретнине требало да их продају и селе се на рубне делове града.

С друге стране, то подразумева да би и држава прво требало да омогући добру инфраструктурну опремљеност тих делова града и њихову добру повезаност са центром, наводи Ђоговић.

Према подацима ПИО фонда у Србији има 208.029 пензионера који примају пензију до 21.102 динара, па ће им, уколико имају просечан стан од 50 квадрата у центру града, око половина бити потребна да измире порез на имовину.
При томе, и неке пореске олакшице, попут оне која је остваривана по основу старости стамбене јединице, смањене су и сада ће износити од 0,8 до 40 одсто, док су до прошле године биле и до 70 одсто. Умањење пореза за власника некретнине који живи у стану је 50 одсто, а маскимално до 20.000 динара.