Srbija visoko zadužena zemlja

Ovu godinu Srbija je započela kao srednjezadužena zemlja i to razduživanjem, dok će je zbog kredita MMF, Svetske banke, EBRD... završiti kao visokozadužena

Srbija, a prevashodno sama država, krenula je da se mahnito zadužuje na sve strane i od pada zaduženja s početka ove godine do kraja 2009. spoljni dug bi mogao preći 90 odsto vrednosti svega što se proizvede u zemlji, i Srbiju prevesti u grupu visokozaduženih zemalja. To onda znači još gori međunarodni rejting, skuplje kredite, manje investicija...

Razduživanjem privatnog sektora u inostranstvu spoljni dug Srbije posle prva tri meseca ove godine iznosio je 21,4 milijarde evra, što je manje za oko 350 miliona u odnosu na kraj prošle godine. Krajem prošle godine odnos spoljnog duga i BDP je iznosio oko 70 odsto, što je Srbiju držalo u grupi srednje zaduženih zemalja. Međutim, na kraju ove godine situacija će se drastično promeniti. Država je krenula da se zadužuje na sve strane, pa bi se prema nekim računicama spoljni dug mogao popeti na 27,5 milijardi evra. To bi, uz pad BDP od pet odsto, kako predviđaju ozbiljni analitičari, ali i guverner NBS Radovan Jelašić, značilo da će spoljna zaduženost preći 90 odsto svega što se proizvede u Srbiji u 2009. godini.

Najveći deo spoljnog duga čini privatni dug i to pre svega preduzeća koja stranim bankama i međunarodnim finansijskim institucijama moraju da vrate skoro 11,5 milijardi evra. Prema rečima državnih zvaničnika, samo u ovoj godini mora da se plati 4,5 milijardi. Kako srpska privreda nema nikakve šanse da toliki iznos otplati u godini u kojoj svi smanjuju proizvodnju jer teško dolaze i do novca za likvidnost, kao i do kupaca, NBS se izborila za obećanje deset najvećih zapadnih banaka koje posluju u Srbiji da neće smanjiti obim kredita Srbiji. To znači da, u najboljem slučaju, za naša preduzeća neće biti neto odliva kapitala po osnovu vraćanja kredita, ali vrlo je verovatno ni da neće biti mnogo novog zaduživanja.

Privatni dug državni problem

S druge strane, država duguje inostranstvu nešto preko 6,5 milijardi evra. To zaista nije mnogo u poređenju sa BDP, ali nažalost, ni Svetska banka ni MMF (a ni strani kreditori) ne gledaju previše na taj pokazatelj. Već i podrška MMF-a Narodnoj banci oko Bečkog dogovora sa bankama, pokazuje da je privatni dug kompanija zapravo i državni problem. Ne manje bitna stvar je što će i javni spoljni dug, po svemu sudeći, biti skoro udvostručen do kraja ove godine, ostvarenjem ugovorenih kredita sa MMF, Svetskom bankom, EBRD...

Najviše para stiže od Fonda, jer je ugovoreno dve milijarde evra ove i milijardu evra sledeće godine, zatim oko 1,5 milijardi od Svetske banke, a tu su zajmovi EBRD, EIB, stranih vlada i na kraju poslovnih banaka, koji bi u ukupnom iznosu trebalo da dostignu oko šest milijardi evra.

I dok su vlasti ranije ukazivale da je privatni dug briga preduzeća koje su uzele kredite i da država nema ništa s tim, krajem prošle godine jasno se video efekat spojenih sudova. Kada dođe vreme vraćanja kredita svi kupuju devize na istom tržištu i time obaraju vrednost dinara, što utiče i na državu i na građane i na preduzeća koja niti uvoze niti izvoze.

Srbija je postala zavisna od stranog kapitala

Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, Mlađen Kovačević kaže da ako spoljni dug prelazi 80 odsto BDP zemlja je visoko zadužena, a Srbija je postala "narkomanski zavisna od stranog kapitala".

- To se najbolje vidi u poslednjem tromesečju prošle godine kada je odliv deviza bio veći od priliva i kada je nastala drama. Srbiji ove godine treba 14 do 14,5 milijardi dolara da se pokrije deficit tekućeg računa platnog bilansa i spoljni dug, a ona to ne može da obezbedi. Prošle godine su devizne rezerve smanjene za 2,35 milijardi dolara, a preti opasnost da se one i dalje tope - upozorava Kovačević.

Prema njegovim rečima, privatni dug je skočio sa dve milijarde dolara krajem 2000. godine na 21 milijardu dolara krajem prošle, ali umesto da to ode u investicije, masovno su se iz kredita isplaćivale plate, vraćali domaći dugovi... Od 2000. godine Srbija se neto zadužila 19 milijardi dolara, a ušlo 20 milijardi dolara doznaka, od privatizacije 15 milijardi, donacije i portfolio investicije, a "nema ništa".

- Nemamo koridor, nemamo sistem navodnjavanja, nemamo novih izvozno orijentisanih fabrika. Šta je bilo sa tim parama? - pita Kovačević i dodaje da ako smo tolike pare do sada pozajmili i ništa nismo napravili ko garantuje da će se novi krediti pametno potrošiti. Takođe, on ističe i da je pitanje morala ove generacije i preduzeća koja se olako zadužuju i sve obaveze prenose na sledeće generacije.

- Opasniji je dug preduzeća nego države, jer država može da zatraži reprogram od Pariskog kluba gde su glavne SAD pod izgovorom da je kriza došla iz Amerike, ali banke koje su pozajmile novac firmama ne priznaju izgovore. Preti opasnost da preduzeće ne može da kupi dovoljno deviza i zbog relativno malog iznosa kredita da ode u ruke stranih banaka, mada ni one nemaju mnogo interesa da upravljaju firmom. Zato pretpostavljam da će i strane banke biti prinuđene da reprogramiraju dugove, zbog sebe - napominje Kovačević.

Prodaje gase požare

Ekonomista Saša Đogović očekuje da će se dospele obaveze izmirivati "kao i dosad" - prodajom preostalih nacionalnih resursa poput Telekoma, Elektroprivrede...

- Važno je da kredite koje dobijamo usmeravamo u infrastrukturu, energetiku, irigacione sisteme jer odatle mogu doći i prihodi iz kojih bi se mogli dugovi otplatiti. Ukoliko pare odu na tekuće rashode, Srbija će ostati u krizi iz koje nismo ni izlazili - smatra on.

Ekonomista Zoran Popov ističe da inostrani dug ne bi trebalo da bude problem jer o njegovom vraćanju treba da brinu i zajmodavci.

- Sve zavisi kakva će biti privreda, ako bude rasta izvoza i stranih direktnih investicija, neće biti problema. Ukoliko se stanje u privredi ne promeni, mogli bi da imamo problema 2010, 2011. i 2012. godine. U krajnjem slučaju, uvek postoji mogućnost reprograma duga, a svako ko da kredit važnije mu je da naplati kamatu nego da mu se otplati zajam. Ne verujem da će nam spoljni dug biti veliki problem, imamo mi i veće, kao na primer da li ćemo dobiti vlast sa nekim dugoročnim programom - ističe Popov.

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da kada svet krene da izlazi iz svetske krize, pitanje je da li ćemo i mi moći da ispravimo svoje neravnoteže.

- Ove godine privreda je trebalo da plati 4,5 milijardi evra za obaveze prema inokreditima, a ako ostane dogovor sa stranim bankama u narednim godinama obaveze će biti još veće. Naš izvoz je loš, dva puta manji od uvoza, a za plaćanje dugova potrebno je da izvoz bude veći od uvoza. Kod nas već godinama ne raste industrija koja donosi devize već samo trgovina, finansijski sektor, telekomunikacije, koje samo uvoze i troše devize. Sada država povećava zaduživanje, ali ona ne radi ništa ozbiljno da omogući da se ti dugovi mogu vratiti - upozorava Kovačević.

http://www.krediti.rs/vesti/srbija-visoko-zaduzena-zemlja/5615