Preminuo prof. Mićitaka Sava Suzuki rođeni Japanac, po izboru Srbin i pravoslavac

Suzuki je bio posvećen proučavanju srednjovekovnog ikonopisa i freskopisa, istražujući bogato nasleđe vizantijske umetnosti i njenu ulogu u formiranju kulturne baštine Evrope. Osim toga, predavao je srpski jezik, doprinoseći širenju znanja o srpskoj kulturi i jeziku u Japanu.

Prvi put je posetio Evropu pre četrdeset godina, gde je bio fasciniran Kremljom i pravoslavnim crkvama. Ova iskustva inspirisala su ga da se posveti izučavanju vizantijske umetnosti, čime je postao istaknuti stručnjak u svojoj oblasti.

Posle specijalizacije, Mićitaka Sava Suzuki dolazi u Srbiju, u Beograd, gde je radio sa profesorom Vojislavom Đurićem. Tokom ovog perioda, postepeno je upoznavao bogato nasleđe zlatnog srpskog srednjeg veka, što ga je posebno fasciniralo i zaokupilo.

Upoznavanje bisera srpske kulture dovelo je do dubljeg saživljavanja sa srpskim narodom i tradicijom. Ova iskustva na terenu su doprinela njegovom boljem razumevanju srpske kulture, jezika i duhovnosti. Takođe, tokom boravka u Srbiji, posetio je i manastir Hilandar na Svetoj Gori, gde je pronašao svoj duhovni put i ulazi u pravoslavnu veru.

Profesor Mićitaka Sava Suzuki je, zahvaljujući svom trudu i zalaganju, uspeo da obezbedi značajna sredstva iz Japana za obnovu više verskih objekata na jugu Srbije. Ova sredstva su omogućila obnovu i restauraciju nekoliko važnih svetinja na teritoriji Eparhije niške.

Jedan od projekata bio je restauracija drevnih ikonopisa u manastiru Svetog Jovana Krstitelja u Jašunji. Zahvaljujući finansijskoj podršci i angažovanju profesora Suzukija, ovaj manastir je dobio novi sjaj, a ikonopisi su obnovljeni kako bi se sačuvalo bogato kulturno nasleđe.

Takođe, zahvaljujući sredstvima koja je obezbedio iz Japana, restauriran je i hram Vaznesenja Gospodnjeg u selu Veliki Krčimiru u opštini Zaplanje. Ovaj verski objekat sada ponovo zrači svojom lepotom, a restauracija je obuhvatila i konzervaciju ikona i fresaka.

Važno je istaći da su ovi projekti sprovedeni uz saradnju sa eminentnim stručnjacima sa srpske akademske scene, među kojima su se istakli akademik Gojko Subotić i Miodrag Bata Marković. Njihovo stručno znanje i angažovanje doprineli su uspehu restauracije i očuvanju kulturnog blaga Srbije.

Kao rezultat svog rada i doprinosa u oblasti vizantologije, Suzuki je postao poznat širom sveta. Njegova posvećenost proučavanju srpskog jezika i kulture na Univerzitetu Okajama doprinela je unapređenju razumevanja srpske tradicije u Japanu.

Na zvaničnoj stranici Univerziteta Okajama, gde predaje istoriju umetnosti i srpski jezik, njegovo ime je navedeno kao Mićitaka Sava Suzuki. Njegova smrt u četvrtak, 15. februara, u 73. godini života predstavlja gubitak za akademsku zajednicu, ali će njegovo nasleđe i doprinos u oblasti vizantologije ostati trajno zapamćeni.

Z.S.

PRAVOSLAVNA EPARHIJA NIŠKA IZDALA JE SAOPŠTENjE POVODOM UPOKOJENjA PROFESORA MIĆITAKE SAVE SUZUKIJA

Foto arhiva: Eparhija niška

Saopštenje prenosimo u celosti

U četvrtak, 15. februara 2024. godine, o prazniku Sretenja, u Gospodu je usnuo veliki prijatelj srpskog naroda, profesor Mićitaka Sava Suzuki. Rođenjem Japanac, a izborom Srbin, profesor Suzuki ostavio je veliki trag u oblasti nauke, kako u Srbiji, tako i u rodnom Japanu.

Mićitaka Suzuki rođen je 18. oktobra 1950 godine u Okajami, glavnom gradu istoimene japanske prefekture, oblasti poznatoj kao "sunčana zemlja". Tu odrasta i stiče visoko obrazovanje, a kao student po prvi put se susreće sa pravoslavnom kulturom u Rusiji. Duboki utisak koji je na njega ostavilo rusko hrišćansko nasleđe podstakao ga je da svoj naučni rad posveti izučavanju srednjovekovnog ikonopisa i vizantijske umetnosti.

Na specijalizaciju kasnije dolazi u Srbiju, u Beograd, kod profesora Vojislava Đurića. Tada polako upoznaje i nasleđe zlatnog srpskog srednjovekovlja, koje ga je posebno zaokupilo. Upoznavanje bisera naše kulture je i dovelo do saživljavanja sa našim narodom, kao i do njegovog ulaska u pravoslavnu veru u Hilandaru, sada već davne 2001. godine.

Vezanost za Hilandar delatno je pokazao još 1995. godine, kroz prevođenje na japanski jezik monografije o našoj Carskoj lavri, delo profesora Dimitrija Bogdanovića, Dejana Medakovića i pomenutog Vojislava Đurića.

Profesor Suzuki je takođe pomagao i uspostavljanje i održavanje odnosa Univerziteta u Beogradu i Okajami, kao i saradnju po pitanju organizacije boravka naših studenata u Japanu. Jedan od velikih koraka na tom putu je bilo i osnivanje Društva prijatelja Univerziteta Okajama u Beogradu 2014. godine.

Velika sredstva su, zahvaljujući profesorovom trudu i zalaganju, stigla iz Japana za potrebe obnove više svetinja na jugu Srbije. Na teritoriji Eparhije niške tako su restaurirani drevni ikonopisi manastira Svetog Jovana Krstitelja u Jašunji i hrama Vaznesenja Gospodnjeg u zaplanjskom selu Veliki Krčimir, uz saradnju mnogih eminentnih stručnjaka srpske akademske scene, poput akademika Gojka Subotića i Miodraga Bate Markovića.

Mićitaka Sava Suzuki je za mnoge podvige od strane svoje druge domovine, kako je nazivao Srbiju, odlikovan Ordenom srpske zastave trećeg stepena, za "zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Japana".

Pravoslavna Eparhija niška ovom prilikom izražava najdublje saučešće porodici i prijateljima novoupokojenog profesora Suzukija, koji je svojim dobrim delima zadužio naš narod, moleći se takođe i za njegovo spasenje i nasleđe Carstva Nebeskog, kome je kroz svoj plemeniti rad i stremio.   

Pravoslavna Eparhija niška