Šta više volite: Pihtije ili pitije?

Pravio se neparan broj, najčešće tri puta. Vodilo se računa o zdravlju, mada se nije znalo za holesterol ili trigleceride.

Stanislava Slave Kostić (84), domaćica, uživa da sprema pihtije za porodicu, a posebno za svog supruga Vladimira koji s lakoćom nosi 85 godine.

- Veliki krvni pritisak se vezivao za sekiracije, a jedino šlog za masnu hranu, pre svega za slaninu, prženicu i čvarke.

Pihtije kao poslastica bile su izuzete od bilo koje bolesti. Zato su se prve pihtije probale na Bogojavljanju, druge za Svetog Antanasa, 31. januara i treće za rastanak, za Sveta Tri Jerarha.

Bilo je to veliko uživanje u pudingu od svinjetine kako ih danas mladi nazivaju. A, od našeg pudinga ćovek prste da poliže. Moj Vlada, odjednom pojede tri tanjira u slast - kaže nana Slave

Danas, većina počinje da ih pravi od sredine oktobra i ne mari se za Božićni post, ima raznih, staklastih i belih, sa nogicama, kožicama, sa kolenicama, suvim mesom, jajima.

Prave se i bez mesa, od mešavine jaja, krastavčiča, šargarepa, šunki, sira, kačkavlja, kikirikija i tečnosti od kocki supa, nazvane „žute“ pihtije, pa čak i od riba, boba i pasulja.

Praznik Bogojavljanje, 19. januara, u Vranju i na jugu Srbije je od davnina poznato i po spremanju pihtija, kako ih narod popularno zove pudinga od svinjetine.

Najuskusnije, sa mnogo varijanti mesa, želea iz kostiju, belog luka i soli, spremaju se u Vojvodini i južnoj Srbiji.

- Ništa čudno, Vojvodina je najbogatija i tamo se od svinja bacaju samo papci. Imaju svega i ne štede na pihtijama.

U južnoj Srbiji, koja je najsiromašnija, takođe se od svinja na baca ništa, a kako se ne prave kavurma, švargla i krvavivca, materijala ima za pihtije, te se upotrebe i nogice, kožice, repovi, uši...

Vranjanci poznati po „škrtosti“ na rečima pihtije zovu pitije, slovo h je negde nestalo, verovatno pri mezetenju istih uz vruću rakiju – priča Vladimir.

Vremena su se promenila, nekada se više poštovala tradicija i verski praznici, pa su pihtije pravljene strogo u određen dan, a to je bilo na Krstovdan, 18. januara.

Dragan Kostić Kole Munja (61), majstor je u spremanju pihtija, koje naziva „čorbadžijski merak“.

- Krstovdan je posan dan, prvi po Božiću, kada se u nekrštenim danima ne posti. Sutradan na Bogojavljanje ili kako u Vranju kažemo na Vodice, nakon dolaska iz crkve sa zahvaćenom krštenom vodom, na sto se iznose pihtije i pije se vruća rakija.

Pihtije se dopunjuju i sa kiselim kupusom i duvan čvarcima. Ako nema duvan čvaraka tu je prženica, ali po mogućstvu ona „na konce“ - navodi Kole Munja.

Običaj je da se pihtije prave jednom ili triput. Može i više puta, ali mora da bude neparan broj.

- Pihtije smo pravili tri puta i jeli ih od Bogojavljanja do Sveti Tri Jerarha, 14. februara. Danas se ništa ne poštuju, počinju da ih prave od sredine oktobra po kafanama, a od novembra po kućama.

U sred Božićnjeg posta tamane se najviše, a posebno za međunarodnu Novu godinu. Nije stvar u parama, u imati ili nemati.

Nekada se sve odvijalo u krugu porodice gde je najstariji član vodio računa o tradiciji i bio poštovan.

Znalo se, kada su posti, Detinjci, Materice i Očevi, onda Badnji dan i Božić.

Nakon 40 dana posta, ujutru na Božić bi se probalo malo mesa od vrabaca propženih na svinjskoj masti. To je bilo prvo blaženje stomaka, kako smo govorili – priča Kole Munja.