Krstata džamija privlači vernike

VRA­NjE –Kr­sta­ta dža­mi­ja je je­din­stve­ni ver­ski obje­kat u Vra­nju. Ve­ko­vi­ma na Ve­li­ki pe­tak do­la­zi na hi­lja­de ver­ni­ka. Mir­no sto­je u re­do­vi­ma i če­ka­ju po ne­ko­li­ko sa­ti ka­ko bi za­pa­li­li sve­ću u jed­noj od naj­ma­njih cr­ka­va u Sr­bi­ji. Na ovaj pra­znik pri­sti­žu ver­ni­ci iz ra­znih kra­je­va ka­ko bi se po­mo­li­li u Cr­kvi Sve­te Pet­ke i na­to­či­li vo­du za ko­ju se ve­ru­je da je ču­do­tvor­na.

Ra­ni­jih go­di­na lju­di su do­la­zi­li iz či­ta­vog sve­ta dan ra­ni­je i spa­va­li pod ve­drim ne­bom da bi u zo­ru me­đu pr­vi­ma pri­mi­li bla­go­slov i na iz­vo­ru Sve­te Pet­ke na­to­či­li tu ču­do­tvor­nu vo­du. Ali, ako pi­ta­te Vra­njan­ce gde se na­la­zi cr­kva Sve­ta Pet­ka, po­gle­da­će vas zbu­nje­no, jer je od Tu­ra­ka do da­na­šnjeg da­na za me­šta­ne ovaj obje­kat po­znat kao Kr­sta­ta dža­mi­ja.

Ka­da je cr­kva sa­gra­đe­na ne zna se, za­to što o to­me ne­ma zva­nič­nih spi­sa. Po­sto­je pret­po­stav­ke da je sa­gra­đe­na sre­di­nom 12. ve­ka.

– Kra­jem 14. ve­ka Tur­ci su po­ru­ši­li Cr­kvu Sve­te Pet­ka i po­ku­ša­li da na nje­nim te­me­lji­ma na­pra­ve dža­mi­ju, ali to im ni­ka­ko ni­je uspe­va­lo. Lju­di su pri­ča­li da se „da­nju gra­di, no­ću se ru­ši“. Kad god su po­ku­ša­li da po­sta­ve mi­na­ret, on je pa­dao. Po­sto­je dve ver­zi­je o to­me ka­ko je obje­kat u osno­vi ostao cr­kva. Pre­ma jed­noj ver­zi­ji, Tur­ci su na­pra­vi­li obje­kat sa če­ti­ri mi­na­re­ta u ob­li­ku kr­sta, što mi de­lu­je lo­gič­no i ni­je je­din­stven slu­čaj u sve­tu. Me­đu­tim, čuo sam od me­šta­na i dru­gu ver­zi­ju zbog če­ga je cr­kva po­ne­la na­ziv Kr­sta­ta dža­mi­ja. Po toj ver­zi­ji, Tur­ci su na vrh mi­na­re­ta po­sta­vi­li krst, što zvu­či ne­ve­ro­vat­no – ka­že pro­to­je­rej Vla­dan Mi­lu­ti­no­vić, se­kre­tar Epar­hi­je vranj­ske.

Zna se da je cr­kva od­u­vek bi­la po­sve­će­na Sve­toj Pet­ki a po­zna­ta je kao naj­ču­do­tvor­ni­ja cr­kva u kra­ju. Da­na­šnja cr­kva je jed­no­brod­na i ima tek dva­de­se­tak kva­dra­ta. Unu­tra­šnjost je okre­če­na u be­lo, na zi­do­vi­ma su broj­ne iko­ne, iko­no­stas na sre­di­ni, pod od dr­ve­ta.