Deponije u Nišu pored svake bandere

Gomile đubreta u Ulici Đuke Dinić ostavljaju vanpijačni prodavci, ali i trgovinske radnje u toj ulici koje nemaju zakonom propisane kontejnere, tvrdi direktor JKP „Tržnica“, Nebojša Petrović. On kaže da „Tržnica“ ima svoje sudove za odlaganje smeća, ali da ne može da čisti i van pijačnog prostora jer to nije njihov posao.

Petrović podseća da je vanpijačna prodaja dugogodišnji problem grada, ali da svih ovih godina nije bilo moguće usaglasiti rad komunalnih i tržišnih inspektora i policije, koji bi trebalo zajedno da deluju na terenu. Nadležni u „Medijani“ potvrđuju ovu priču i kažu da zbog vanpijačne prodaje angažuju dodatne ekipe i imaju dodatne troškove.

- Svake večeri čistimo otpatke koje ostavljaju vanpijačni prodavci i radnici brojnih okolnih lokala, ali ne postižemo da uklonimo sve bačeno đubre s trotoara Đuke Dinić. Do pre šest meseci postojao je kontejner koji je „Medijana“ uklonila jer su ga vlasnici lokala premeštali često jer im je smetao prilikom distribucije robe. Sada se đubre iz kineskih i drugih prodavnica baca oko bandera, što je raj za pse lutalice, koji svakodnevno traže hranu u tim gomilama otpadaka i razvlače đubre na sve strane - kažu u „Medijani“.

Predsednik opštine Crveni krst Lelica Kostić kaže da će „Medijani“ poslati dopis u kome traži postavljanje kontejnera.

- Svesni smo problema u toj ulici. U toj ulici se, istina, mešaju nadležnosti „Medijane“, „Tržnice“, koja rukovodi pijacom, i opštine. Imali smo sastanke, ali se do sada ništa nije rešilo - kaže Kostićeva.

Bratislav Vučković, pomoćnik direktora za operativne poslove u „Medijani“, ističe da bi svaki lokal u gradu, pa i u Ulici Đuke Dinić, trebalo da ima svoju posudu za odlaganje đubreta.

- „Medijana“ će, svakako, izaći svima u susret da postavi kontejnere, ali mora se prethodno utvrditi čija je nadležnost čišćenje otpadaka iz pijace. Mi smo nadležni za čišćenje ulice, a „Tržnica“ za svoju teritoriju, tako da nije korektno da đubre završava na kolovozu i trotoarima, što se često dešava. Uzgred, zahtev za postavljanje kontejnera se šalje Upravi za komunalnu delatnost, koja određuje lokaciju za postavljenje i nalaže nama da to mi učinimo - objašnjava Vučković.

Komunalnoj inspekciji gradske opštine Crveni krst ovaj problem dobro je poznat, ali kažu da da ni kazne ne pomažu. Samo ove godine napisano je dvadesetak prijava, ali ništa nije pomoglo. Kazne za fizička lica su od 500 do 5.000 dinara, a za pravna od pet do 50.000 dinara.

Najgore kada je pijačni dan

Ako ni novčane kazne nisu pomogle, građani koji žive u okolnim kućama opravdano strahuju za svoje zdravlje i kažu da je najgora situacija petkom i subotom kada je pijačni dan.

- Centar grada se od autobuske stanice nalazi na 800 koraka, a tu se stvara epicentar zaraze. Čopori pasa lutaju od bandere do bandere gde se baca smeće - kaže Boban Stojanović, stanovnik ove ulice.

Komunalno preduzeće Medijana prestaje da radi

Nišlijama prete zatrpavanje smećem i davljenje u prljavštini, jer komunalno preduzeće svakog trenutka može da prestane da radi pošto je u velikim dugovima. Niško komunalno preduzeće „Medijana" upozorilo je da je pitanje trenutka kada će prestati da odnosi smeće, čisti ulice i uklanja pse lutalice jer je u dugovima do guše. Ništa bolja situacija nije ni na niškom aerodromu, zbog čega je najavljeno da bi već 15. oktobra vazdušni saobraćaj mogao da bude obustavljen.

Slično je i u ostalim javnim preduzećima i ustanovama koja opstaju samo zahvaljujući neprestanom uzimanju kredita. Njihov prošlogodišnji poslovni gubitak dostigao je 300 miliona dinara, a taj trend nastavio se i ove godine, pa zbog manjka para postoji opasnost da grad doživi komunalni kolaps. Dok gradsko rukovodstvo probleme u javnom sektoru pripisuje visokim nenaplaćenim potraživanjima i kreditima iz perioda pre njihovog mandata, opozicija tvrdi da je urušavanje javnog sektora posledica enormnog zapošljavanja stranačkih poslušnika i razbacivanja partijskih kadrova koji upravljaju javnim preduzećima.

Potražuju 500 miliona

Dragan Radisavljević je na poslednjoj skupštinskoj sednici zakukao nad sudbinom komunalnog preduzeća „Medijana" čiji je direktor. Mada je kadar vladajućeg G17 Plus, pomoć je zatražio od opozicije, pošto je ocenio da je grad ostao gluv za njegove molbe.

- Ne smemo da prekinemo posao, a ne znamo kako dalje da radimo. Nenaplaćena potraživanja dostigla su 500 miliona dinara, od čega nam grad kao osnivač duguje 60 miliona. Razumemo da grad ima problem sa budžetom, ali ako prestanemo da održavamo javnu higijenu, preti nam epidemija. Ide zima, prošle godine smo potrošili 100.000 tona soli, a sada nemamo para da nabavimo nove količine. Nemamo para za gorivo za kamione. Grad je odlagao rešavanje problema dok oni nisu toliko narasli da je sada teško razrešiti situaciju - kaže Radisavljević.

Nedomaćinsko poslovanje

Dragan Bugarinović, direktor niškog aerodroma, kaže da je račun njegovog preduzeća već šest meseci blokiran.

- Dužni smo 95 miliona dinara po osnovu kredita, ali i za proizvode i usluge neophodne za funkcionisanje preduzeća. Ovakvo stanje najpre se odrazilo na gradski saobraćaj. Od 10 autobusa, koje smo imali na liniji koja nam je poverena, voze samo četiri jer nemamo para za gorivo i registraciju. Preti nam isključenje struje, dobavljači najavljuju da nam više neće isporučivati ništa dok ne platimo ono što smo već uzeli, što znači da nećemo moći da održavamo ni vazdušni saobraćaj ako nam grad ili republika ne pomognu. Ako sve ostane po starom, 15. oktobar značiće i kraj letova iz Niša - kaže Bugarinović.

Opozicioni političari tvrde da se desilo ono što je bilo neminovno.

- Javnim preduzećima upravljaju partijski rukovodioci koji njihovim novcem finansiraju svoje stranke. Zapošljavaju se isključivo stranački kadrovi. Stranke u gradskoj vlasti slažu se kao rogovi u vreći, svako vuče na svoju stranu, što se direktno odražava na rad javnih preduzeća. Mene kao građanina zanima da li će nas zatrpati smeće, da li će me napadati psi lutalice, a ne koja stranka vodi koje javno preduzeće. Međutim, stranački interesi su ispred interesa građana, pa i kada je u pitanju komunalno funkcionisanje - ocenjuje Srđan Pešić, odbornik LDP-a.

Milan Lapčević, odbornik DSS-a, tvrdi da je za propast javnih preduzeća krivo neracionalno trošenje.

- Rasulo u javnim preduzećima posledica je prevelikog broja zaposlenih, ali i toga što njihovi rukovodioci nemilice troše pare koje nemaju. Neophodno je uvesti neku vrstu prinudnih uprava koje bi kontrolisale njihove troškove - ističe Lapčević.

Simonović: Grad će rešiti problem

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović (DS) priznaje da je situacija u javnim preduzećima zabrinjavajuća, zbog čega će grad preuzeti stvari u svoje ruke.

- Javna preduzeća nisu poštovala naše preporuke o smanjivanju broja zaposlenih, već su nastavila sa zapošljavanjem iako imaju višak radne snage. Ulazila su u investicije, a sredstva za to obezbeđivala kreditnim zaduživanjem. To više neće biti moguće, jer ćemo uspostaviti kontrolu. Prvi korak je smanjivanje plata, posebno menadžmentu, jer mnogi direktori javnih preduzeća više zarađuju nego ja i ostali gradski rukovodioci. Uspostavićemo kontrolu investicija, a biće inicirano i smenjivanje direktora koji su odgovorni za ovakvo stanje - najavio je Simonović.