DS Niš: Budžet slika nerealnog planiranja

Najtragičnije je to što se prihod od poreza na zarade koji ukazuje na nova radna mesta, od 2012. pa nadalje sve više smanjuje. A kao rezultat toga imamo da sve više mladih ljudi odlazi iz zemlje.

Za prvih 9 meseci u 2016.godini realizacija prihoda od poreza na zarade bila je 2,360 milijardi dinara, dok je u 2015. godini bila 2 milijarde i 590 miliona. Poređenja radi, u 2012.godini prihod od poreza na zarade bio je 3,619 milijardi dinara. Sve to govori da se iz godine u godinu prihodi od poreza na zarade smanjuju. To sve ukazuje na povećanje nezaposlenosti.

Budžet za 2017.godinu nije razvojni, već socijalni. Iako se dovodi koliko toliko u razumne okvire, i dalje je bez realnog pokrića.Poređenja radi, 2012.godine smo ostavili budžet od 9 milijardi, da bi ga nova vlast odmah rebalansima povećala na blizu 10 milijardi dinara.

Osnovne naše zamerke su da ne postoji realno pokriće za porez na zarade od 3 milijarde i 515 miliona, zato što obećanja da će biti otvoreno 2000 novih radnih mesta, 5000, 6000, kako i stoji u obrazloženju, a vezana su pre svega za firmu Leoni nije adekvatno, jer se kroz program uređivanja može videti da preduslovi za otvaranje fabrike Leoni, neće moći da se realizuju bar u prvih 9 meseci 2017. godine. Mislimo tu pre svega na kolektore koji povezuju Dimitrija Tucovića i Moravski kolektor. Pri tom, projekcija realizacije poreza na zarade je 3 milijarde i 100 miliona za 2016. godinu.

Porez na imovinu je planiran sa milijardu i 300 miliona, a realizacija poreza na imovinu u 2016. godini će biti negde oko 800 miliona.

Doprinosi za uređivanje su planirani u iznosu od 500 miliona, a realizacija doprinosa za uređivanje u 2016. godini će biti 10 miliona dinara.

Primanja od prodaje nepokretnosti su planirana u iznosu od 920 miliona, dok je realizacija u 2016. godini bila svega 5 miliona.

Primanja od prodaje zemljišta je planirana na nivou 780 miliona, dok je realizacija za 2016. godinu 40 miliona dinara.

Sve to govori da uz primanja od drugih prihoda, ukupna primanja će biti sigurno za 2,5 do 3 milijarde manja nego što će se objektivno sliti u budžet.

Nerealno je sve iznad 7 milijardi i 200 miliona do 7 milijardi i 450 miliona, da zajedno sa primanjima od kredita bude u budžetu za 2017. godinu.

Ako pogledamo planirane kapitalne izdatke budžetskih korisnika za naredne tri godine, videćemo da su najznačajniji kapitalni izdaci koji se odnose na program kapitalnog održavanja komunalne infrastrukture kao i programa uređivanja građevinskog zemljišta, koji su na nivou od 750 miliona dinara ukupno. Nadamo se da fasade javnih zgrada u iznosu od 210 miliona, mada nam se čini da je najava bila za 300 miliona, ne predstavljaju kapitalni izdatak koji može da bude pokretač privrede i način punjenja budžeta grada.

Ulaganjem u infrastrukturne projekte, izgradnju, opremanje, mogu se stvoriti i stvaraju uslovi za nove investicije, za nova radna mesta, planirana sredstva su više nego skromna i samim tim budžet grada je sve, samo ne razvojni.

Komunalno opremanje radne zone Lozni kalem prva faza jeste nešto što sa aspekta otvaranja novih radnih mesta znači pomak, ali s druge strane predstavlja praktično gašenje banjskog turizma u opštini Niška banja. Postavlja se pitanje da li postoje još neke lokacije u gradu koje su pripremljene ili se planiraju za nove radne zone?

Ukoliko je otvaranje novih radnih mesta pod velikim znakom pitanja, zašto ono što je Bogom dano u zemlji Srbiji, a to je poljoprivreda nije sagledano na kvalitetniji način sa aspekta subvencija. Naš amandman koji smo podneli za oblast poljoprivrede je podrška za sprovodjenje poljoprivredne politike u lokalnim zajednicama.

Kako se pojavljuju neutrošena sredstva donacija iz ranijih godina za razdeo porodica i deca u iznosu od 13 miliona i 500 hiljada dinara? Sve one koji brinu o socijali, brinu o najmlađim uzrastima, zanima - Kako to da nismo uspeli da potrošimo 13 i po miliona donacija?

Neutrošena sredstva donacija iz ranijih godina u iznosu od 141 milion 611 hiljada za energetsku efikasnost. Kako nismo uspeli da potrošimo i ta sredstva od donacija?

Interesuje nas i podatak – Za šta je ova subvencija od 133 miliona 264 hiljade? Namenjena je Aerodromu. Imali smo podatak da Aerodrom dobro funkcioniše. Čemu onda davanje subvencija Aerodromu?

Ako bismo da govorimo o zaštiti životne sredine, za sanaciju, zatvaranje i rekultivaciju deponije opredeljeno je oko 24 miliona dinara i to na žalost zbog prekidanja projekta sa nadležnim ministarstvom koje je trebalo ta sredstva da odvoji. Sada taj novac mora biti izdvojen iz budžeta grada.

Za školstvo, ako izuzmemo dogradnju, odnosno nastavak dogradnje u osnovnoj školi Miroslav Antić kao ulaganja u zgrade i građevinske objekte, poboljšanja uslova u osnovnim i srednjim školama praktično da i nema.

Kod zdravstvene zaštite imamo ulaganje u objekat u Brzom Brodu, dok gradske opštine sa aspekta komunalne infrastrukture, poboljšanja uslova života građana, pogotovu na selu, praktično da i nema. U programu izgradnje nema gradskih opština.

Po pitanju izvršavanja budžeta imamo lepu statistiku broja zaposlenih i na određeno i na neodređeno vreme, što nije sporno, treba brinuti o ljudima, treba brinuti o funkcionisanju grada, ali ako nema izgradnje i ulaganja u infrastrukturu, podsticaj poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća i stvaranje ambijenta, grad će biti osuđen na dotacije iz Republike i biti prepušten na milost i nemilost onih koji drže ključ od kase u Beogradu.

Imali smo prilike da čujemo kako će Vlada RS da u gradu u kome nema nezaposlenih, nema dece koja čekaju na upis u vrtić, u kome su sve škole izgrađene pre nekoliko godina i potpuno su nove, da ulaže u fasade. Treba naš grad da bude još lepši, on jeste nama lep, ali je pogled na grad i iz grada još lepši kada nema nezaposlenih, ali stvarno, a ne da pored silnog zapošljavanja u gradu ima 36000 nezaposlenih. Da ne govorimo o tome koliko je mladih otišlo iz grada, takođe da se deca leče SMS porukama itd. Za taletovane i mlade učenike se skuplja novac u poslednjem trenutku da bi otišli na takmičenje.

Kapitalni projekti o kojima gradska vlast govori su Trojkom za niški basket, Projekat postojećeg stanja elektroinstalacija u objektu u ulici Nikole Pašića, grejanje olučnih horizontala za objekat u ulici Nikole Pašića, nabavka opreme u oblasti zaštite zaštićenih životinjskih vrsta...

Nas brine što je program kapitalnog održavanja 163 miliona, što je program uređivanja samo 680 miliona, a fasade javnih zgrada u Nišu 210 miliona. Dobrodošli u naš lepi fasadni grad!

Zato, odbornička grupa Demokratske stranke nije glasala za ovakav predlog budžeta, jer smatramo da ovakav budžet grada neće obezbediti nova radna mesta i bolji život u našem gradu. I dalje nema perspektive za naše najmlađe sugrađane, poruuju niške demokrate.