U Vranju nestašica vode za piće

Ukoliko vrućine potraju, u Vranju će početi da se primenjuje sistem restrikcija, koji podrazumeva naizmenično isključenje pojedinih delova grada sa vodovodne mreže.

Objašnjavajući apsurdnu situacija da je grad kod vode - bez vode, zamenik generalnog direktora vranjskog "Vodovoda" Živojin Mitrović kaže da je poslednjih dana, posebno u prigradskim naseljima, došlo do prekomerne potrošnje.

"Sa uobičajenih 400 litara vode u sekundi, potrošnja je poslednjih nekoliko dana naglo skočila na više 550 litara, što naš sistem ne može da prihvati“, izjavio je Mitrović.

On ističe da su za novonastalu situaciju krivi stanovnici prigradskih naselja, koji ovih dana nenormalno velikim količinama vode zalivaju svoje bašte i zelene površine, zbog čega će u ovom Javnom preduzeću biti prinuđeni da sva ta naselja isključe sa vodovodne mreže.

Zamenik generalnog direktora "Vodovoda“, ipak, priznaje da za ovoliku potrošnju vode, posebno u letnjim mesecima, pravi krivci nisu potrošaci.

"Prava istina je da naš cevovod nema te kapacitete da iz jezera Prvonek prihvati onu količinu vode koju zahtevaju potrošači tokom ovi sparnih letnjih dana“, objasnio je Mitrović.

Direktor je utešio potrošače vode u Vranju da će, kreditom Nacionalne banke Nemačke, uskoro početi zamena cevovoda od brane "Prvonek“ do Fabrike za prečišćavanje vode u Vranjskoj Banji, čime će biti ispravljena nečija graška ili nečiji hir.

"Realizaciom ovog projekta, koji će koštati oko sedam miliona evra, biće zamanjen kompletan cevovod do jezera, preko Fabrike vode do Vranjske Babnje i Vranja, a njegov kapacitet će biti 1.000 litara vode u sekundi“, rekao je Mitrović.

A do se to ne dogodi, Vranju po svemu sudeći, sleduju restrikcije, iako je Vranjancima rečeno da je izgradnjom vodosistema "Prvonek“ grad rešio pitanje snabdevanja vodom u nerednih 100 godina.

Izgradnja vodosistema "Prvonek" trajala je 20 godina, a poreske obveznike Srbije i Vranja koštala je blizu 100 miliona dolara.