Po novi bubreg do Turske i Indije

Dok je u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj samo za mališane. Iako je lane kod nas izvedeno rekordnih 70 presađivanja bubrega, što je veliki uspeh u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo 47, to je još uvek nedovoljno da se znatno skrati lista čekanja.

Da još uvek nismo odgovorna i humana nacija ilustruje odnos prema zaveštanju organa pa Srbija ima svega pet donora na milion stanovnika. U zemljama Evrope ih je šest puta više. Zato se u tim državama godišnje uradi mnogo više transplantacija organa nego kod nas. Da bismo imali više transplantacija, a tim i spasenih života, neophodan je veći broj donora. To je uslov i da se uđe u „Evrotransplant”, što jeste i jedan od ciljeva koji će pomoći pacijentima da pre dođu do novog ogana. Donorsku karticu ima oko 80.000 naših građana, koji su se izjasnili da u slučaju moždane smrti svoje organe daju za lečenje drugih osoba. Poređenja radi, Hrvatska ih ima 34 na milion stanovnika, Austrija i Slovenija 25, a Belgija 28. Da postanemo član „Eurotransplanta“ potrebno je bar deset donora na milion stanovnika.

Od bolesti bubrega se u Srbiji godišnje leči oko 15.000 ljudi po bolnicama, a blizu 22.000 se javlja u domove zdravlja. Trenutno je oko 4.700 na dijalizi. U toku godine od te bolesti umre oko 1.650 osoba. Transplantacija je za najteže bolesnike jedini lek. Bubreg je drugi organ koji najviše posustaje sa starošću, odmah iza srca, a svake godine je za oko 800 novih bolesnika potrebna dijaliza. Zato ne čudi što je lista čekanja na novi bubreg sve veća. Pošto im je zbog otkazivanja rada bubrega život ugrožen, a do organa se u Srbiji teško dolazi, dešava se da ga i ne dočekaju, pa se bolesnici opredeljuju da spas potraže izvan matice. Najčešće Rusiji, ali i Indiji i Turskoj. Problem je što taj „put po život“ zdravstvna kasa ne pokriva. Naime, pošto se transplantacije bubrega rade i kod nas, Republički fond nema obavezu da plati zahvat urađen u inostranstvu.