Деца са посебним потребама не могу у школу

Основна школа „Свети Сава“ једина је на подручју града, до прошле године, имала патронажну учитељицу за децу са посебним потребама, која из здравствених разлога не могу да похађају наставу са својим вршњацима, па се сада обратила Министарству просвете и другим надлежним институцијама, захтевајући да им се поново одобри новац за овај вид едукације. У супротном, кажу, петоро пиротских малишана - које је болест онемогућила да се редовно школују - неће моћи да настави образовање.

Без обзира на то што је до овакве ситуације дошло због лањског опредељења Министарства да се и хендикепирана деца школују скупа са такозваном редовном популацијом, у ОШ „Свети Сава“ окупила се група родитеља - одлучна да издејствује поновно увођење патронажне наставе, која подразумева долазак учитеља и наставника у кућу малишана...

Драгана и Станоје Ибраимовић из ромског насеља, чији је син Душан у петом разреду, страхују да ће он морати да прекине даље школовање, иако је веома интелигентно дете.

КОРИСТ И ЦЕНА УЧИТЕЉИЦЕ

Весна Чолак и Бобана Алексов Влатковић, два пута седмично, своје непокретне или слабо покретне ђаке успевале су да доведу у ОШ „Свети Сава“, на дружење са вршњацима... Иначе, по незваничним проценама, патронажни вид наставе у Пироту годишње би коштао око милион динара!

-Ни физички, а ни финансијски не можемо да омогућимо другачије образовање нашем Душану који се, због церебралне парализе, веома тешко креће. Живимо на другом крају града и до сада је код нас долазила учитељица. С обзиром на то да не радимо ни супруг ни ја, живимо од социјалне помоћи која износи око 12.000 динара и надничења, а свакодневни превоз изискивао би знатно више новца - каже Драгана, уверавајући како би она највише волела да јој је син здрав, па да може у школу са осталом децом!

Идентична је и прича Соње Ђорић, мајке Милана који би на јесен требало да крене у шести разред.

-Нико не сме на овакав начин да онемогући нашу децу да наставе са школовањем. Супруг и ја смо по читав дан на послу и, нажалост, нисмо у ситуацији да доводимо дете на наставу - каже Соња.

Директор школе, Љубиша Ђорић - уз констатацију да су са проблемом упознати и надлежно министарство и представници локалне власти - наводи да школа није довољно опремљена за децу са посебним потребама, да нема довољно простора, па ће, на сваки начин настојати да патронажна учитељица остане и настави да ради.

Са децом која су, углавном, оболела од парализе, протеклих десетак година, радиле су Весна Чолак и Бобана Алексов Влатковић. Обе кажу да ови малишани нису у стању да долазе у школу, те је одлазак у њихове домове заиста најбољи начин да заврше основну школу. Међу децом коју су протеклих десетак година училе, кажу, има веома интелигентних малишана, од којих су неки, касније, завршили и средњу школу.