Жени смрскао главу, па је бацио у канал и побегао у Ниш

Злочин је прекјуче око поднева открио Милевин унук В. Н., који је њено тело, унакаженог лица, пронашао у гаражи у Булевару ослобођења, у београдском насељу Бањица. 

Унук наводи да му је, пре него што је у петак отишао на посао, баба Милева рекла да ће с Радомиром бити на пијаци. Када се вратио кући, међутим, ње није било, а деда је порицао да је игде ишао с њом.

- То дедино негирање ми је било сумњиво, као и инспекторима полиције који су у суботу почели да раде на случају. Али ми ни на крај памети није било да је бака убијена. Њен нестанак смо у суботу и пријавили полицији. У понедељак је требало да однесемо њену фотографију у МУП, о чему смо се договорили у недељу, када сам седео са дедом и оцем. Ујутру сам отишао по Радомира, али га није било - прича Милевин унук.

Покушавали су да га добију на телефон. Деда се дуго није јављао, а онда се мобилни телефон искључио. У том тренутку, В. Н. и његов отац приметили су да Радомиров аутомобил није у гаражи. 

- Пробали смо да уђемо унутра, али је било закључано. Када смо обили врата, ушли смо и затекли бабу у каналу. Нисам могао да поднесем тај призор, па сам одмах изјурио напоље. Приметио сам само да је имала доста повреда по глави - присећа се В. Н.

Лоши односи са децом

Радомир Јеремић из првог брака има две ћерке, од којих једна живи у Грчкој. Њих две никада нису долазиле у посету оцу јер, напомиње унук В. Н., „нису били у добрим односима“. 
Осумњичени за убиство Милеве Јеремић пре пензије био је возач, а једно време је радио и у иностранству. Унук несрећне жене рекао нам је и то да је Радомир раније био осуђиван за фалсификовање.

Размишљајући о томе шта је могао да буде мотив убиства, он каже да се Радомир одувек понашао нормално и да никада није био агресиван, нити се сукобљавао са било ким из породице. Он и Милева венчали су се пре 20 година, што је обома био други брак. Живели су у Радомировој кући у Булевару ослобођења, где су се касније доселили и Милевин син и унук.

- Пре неколико година склопили смо уговор о доживотном издржавању и Радомир је све преписао на мене. Онда сам саградио кућу одмах поред њихове, да бих могао да водим рачуна о њима. Лепо смо се слагали, а њих двоје и кад су се свађали - то су биле уобичајене брачне размирице. Били су доброг здравља, финансијски су добро стајали... Стварно не могу да схватим шта се догодило - каже унук настрадале.