Како решти загађење Јужне Мораве

Она каже да смеће долази у великој мери са бујановачке депоније која је у непосредној близини реке. Чланови клуба екстремних спортова из Врања "Екстрим" снимили су крајем марта видео запис о загадјењу Јужне Мораве код Врања под називом "Тужна Морава 2 - Стара се мајка не лаже".

На том снимку види се да пластични чамац Одељења за ванредне ситуације из Врања не може да се пробије реком која је закрчена пластичним флашама и другим отпадом.

Тај део реке чишћен је пре две године у акцији "Очистимо Србију" која је организована након објављивања првог видео записа клуба "Екстрим" под називом "Тужна Морава".

На том запису се такодје видело да чамац покушава да плови реком чија се вода не види од пластичних флаша, док са грана дрвећа на обалама висе најлон кесе и друго смеће.

Бојана Величков је за агенцију Бета изјавила да "оног момента када пада киша и када Јужна Морава надодје, вода повуче смеће са депоније код Бујановца када се и створе загушења на реци".

"Град је поставио контејнере у селима која се налазе дуж Јужне Мораве, а смеће које заврши у реци долази у највећој мери из Бујановца и зато је то проблем који мора да се решава на регионалном нивоу. Такодје, управљање водама је у надлежности Србијавода, а не града", казала је она.

Величковљева је навела да за решење још једног великог еколошког проблема на територији Врања - Александровачког језера, град очекује помоћ од надлежних министарстава, јер санација језера у коме су све рибе крајем прошле године угинуле због токсина које приликом изумирања луче модро-зелене алге које су се појавиле у језеру далеко премашује средства којима град располаже.

"Очекујемо да до краја маја буде завршен пројектни задатак за санацију Александровачког језера који ради Природно математички факултет у Крагујевцу и Институт 'Јарослав Черни' из Београда након чега ћемо моћи и да се обратимо надлежним министарствима за помоћ у финансирању његовог изводјења", рекла је Бојана Величков.

Према речима заменице градоначелника Врања из Александровачког језера, које је вештачког порекла, треба испустити воду да би се поново очистило његово дно, али пре испуштања вода мора да се третира и очисти од модро-зелених алги да се њихове споре не би пренеле даље.

Приликом санације Александровачког језера пре две године, која је коштала милион евра, вода језера је била испуштена, а његово дно чишћено од муља.

То се, медјутим, показало као неуспешно, јер су се врло брзо после чишћења поново појавиле модро-зелене алге које су пре чишћења више пута узроковале помор риба, а у језеру се током лета појавила и бактерија ешерихија коли.