Прокупље:Научници трагају за изгубљеном цивилизацијом

Реч је о великом мултидисциплинарном истраживању. На основу најсавременијих метода у археолошким истраживањима, у којима учествују девет институција, четири из Србије, остале из Енглеске и Немачке, показујемо тачне датуме, хемијске саставе, ,физичке карактеристике неког предмета, на основу свега можемо да реконструишемо живот у неолиту.

На основу материјалних трагова живота из неолита, археолози су делимично реконструисали насеље, његов друштвени живот и уређење. У међувремену, на том локалитету је направљен археолошки парк, који уживо одсликава живот из неолита, казала је археолог Јулка Кузмановић - Цветковић. Она каже да посебан значај има то што налази са Плочника поткрепљују тезу да је метално доба знатно старије него што се досад мислило и да је металургија бакра била присутна на Плочнику још 5350. године пре наше ере.

Археолошко налазиште Плочник простире се на површини од 120 хектара. Тим археолога је дошао до закључка да је на том месту постојао праисторијски град стар 7,5 хиљада година (период неолита, односно, млађег каменог доба). Град је имао неколико стотина кућа, потврђују открића неколико темеља и геофизичка истраживања.

У два неолитска објекта су пронађени остаци пећи за топљење бакра. Сви налази са овог археолошког локалитета показују да су људи у то доба знали за топљење бакра. Археолог Јулка Кузмановић- Цветковић, каже да је то оно што Плочник издваја од свих осталих неолитских налазишта. У неолитском насељу Плочник, 5.350. године пре наше ере, куће су биле груписане, оне за становање су биле издвојене од објеката који су служили за производњу. У том насељу је постојала "индустријска зона" са објектима где се топио бакар, где се ткало, затим за ковање металног оруђа, за производњу одеће од тканина и коже.

Све куће су биле саграђене од блата и дрвета а покривене папратом или сламом. У насељу су постојале и септичке јаме, и то посебне за отпадни материјал топљеног бакра, за пепео, као и јаме за смеће друге врсте.

Што се тиче друштвеног уређења, доминирао је матријархат. До тог открића се дошло на основу великог броја пронађених статуета жена, и статуета које су рађене у природној величини. Жена је имала главну улогу у кући и у тадашњој заједници, она је организовала свакодневни рад, рађала и старала се о домаћинству. Мушкарци су се
бавили ловом и грађевином.

На Плочнику је направљан археолошки парк, у којем се налази пет кућа, потпуно идентичних оних из неолита. Планира се и музејска поставка, на самом овом локалитету, са историјатом и легендама. Туристи ће моћи да виде копије најзначајнијих предмета, које су археолози пронашли на Плочнику. Такође ће моћи да виде и процес ткања, топљења бакра као и израду камених алатки, све то у аутентичном стилу, онако како се то радило у неолиту, пре 7,5 хиљада година.

Археолошка истраживања на Плочнику воде Народни музеј из Београда и музеј Топлица из Прокупља . Истраживањима се прикључио и УКЛ Универзитет из Лондона, истраживањима руководе археолози Јулка Кузмановић- Цветковић И Душан Шљивар.