Колективни нерад у јануару - Кад и како ћемо радити за новогодишње празнике

Рачуница запослених у јавним предузећима је да не вреди отварати шалтере само на један или два дана, док већина муштерија седи у топлим собама. И руководиоци у фабрикама сматрају да је боље зауставити производњу на недељу дана, него палити и гасити машине сваког другог дана. Приватници имају мало другачије прорачуне, али и међу њима има доста оних који се одлуче да повежу празнике, иако нису баш широке руке када треба платити дневнице.

Председник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић сматра да Србија као сиромашна и веома задужена земља не би смела себи да дозволи луксуз прекомерног празновања. Један нерадни дан приватни сектор у Србији кошта око 17 мил ЕУР. Када саберемо број радних сати и урачунамо дупле дневнице за око 10% оних јавних службеника који су дежурни на нерадан дан, и држава због тога губи око 12 мил ЕУР дневно.

- Званичан број нерадних дана није већи него у осталим државама, али пошто се у Србији заснива на бирократији, рад целе привреде зависи од око 735.000 запослених у јавним предузећима - сматра Рајић.

- Ако они стану и затворе шалтере, привреда не може да функционише нормално. Чак и да не споје празнике, пракса је да у мањим градовима тих дана изађу с посла неколико сати раније.

Национални координатор у београдској канцеларији Међународне организације рада, Јован Протић, објашњава да спајање празника постоји и у Европској унији, али у овим земљама се сваки такав дан надокнађује радним суботама, док код нас то није пракса.

Др Нада Новаковић, научни сарадник Института друштвених наука, сматра да ништа озбиљно не бисмо поправили ни да све те празнике проведемо радно, јер је систем створен са "грешком".

- Имају божићне и новогодишње празнике и католици и остали на Западу. И они спајају дане и то славе, само у децембру - напомиње Новаковићева.

- Не би Србију спасао ни рад 14. јануара, али би забрана тог празника изазвала гнев грађана према властима. Власт топло препоручује нове празнике, јер тако "угађа" потенцијалним бирачима на будућим градским и парламентарним изборима. Уосталом, у јануар се преноси део инфлације и свих трошкова. За лоше резултате се онда лако окриве грађани који празнују. Многе фирме на тај начин штеде и грејање, струју, телефон.

Наша саговорница подсећа да је у овом периоду и школски распуст, као и да већина грађана неће имати паре за славље. Јануар је најдужи месец по недостатку средстава за живот, јер су трошкови велики.

4 Празнична дана и 3 славе

Ове године први јануар "пада" у среду, па би већ у петак требало да се сви врате на своја радна места, али с обзиром на то да се већ у уторак слави Божић, многи неће ни помислити да се на послу појаве до наредне среде. У четвртак се, међутим, слави Свети Стефан, па домаћинима који обележавају овог свеца следује још један нерадни дан.

Већ следеће недеље, 14. јануара је Српска нова година, која још није уписана у званични календар државних светковина, али је по препоруци Владе Србије и овај дан резервисан за одмор и весеље. До краја месеца су још две славе, па ће многи у календару прецртати и 20. и 27. јануар, када се обележавају Свети Јован и Свети Сава.

Приватници без предаха

Већ годинама постоји озбиљна поларизација запослених у јавном и приватном сектору. Она се не одражава само на висину зарада, већ и у учесталости одмора.

- Најмање ће празновати радници у приватном сектору и у сивој економији - подсећа Нада Новаковић.

- Они ће радити и празницима, у сменама и ноћу. За то се већ сада плаћа мало, а често се и не плаћа уопште. Нови закон ће то само легализовати, на штету радника. Тако ће се појачати конкуренција међу незапосленима и запосленима, између старијих и млађих радника, запослених на неодређено и на одређено време.