Како се Нова година почела славити
31.12.2012. Autor: Marijan Brodarić
Према неким веровањима на 12. звук поноћног звона ваљало је скочити са стола или столице што је доносило срећу у будућности.
Слављење Нове године је један од најстаријих обичаја. По неким
казивањима први који су славили су били Кинези, по другим су то били
стари Германи или Римљани.
Стари Германи су слављем обележавали смену годишњих доба. Како зима у њиховим земљама почиње средином студеног када се завршава жетва, окупљали су се и веселили због обављене жетве и предстојећег одмора.
Тако је, кажу, настао велики празник: почетак Нове Године.
Након освајања Европе, Римљани су промијенили почетак слављења нове године на први сијечањ. Нову годину су славили као симбол почетка новог живота и нових нада за будућност. Тај обичај и значење задржали су се до данашњих дана.
Руси су све до 10. стољећа славили Нову годину 1. ожујка, као долазак прољећа. Славили су у част Сунца а њихови обреди су имали магијско значење. Сувременици, добри познаваоци митологије и симбологије, кажу да Нова година симболизира регенерацију универзума, обећање новог раста, чежњу за обновом и почињање изнова.
Астрономска година је период у којем Земља обиђе путању око Сунца (револуција) и траје приближно 365 дана. На бази ове чињенице направљени су многобројни календари: кинески, жидовски, мухамедански, руски, сијамски, етиопски, ирански, јулијански и грегоријански (реформирани јулијански).
Вјеровања, празновјерје, обичаји
Празновјерни људи вјерују да ће догађаји који се догоде првог дана нове године имати утјецај на догађања тијеком цијеле године и да ћемо оно што учинимо на дан Нове године чинити тијеком цијеле године.
На примјер, у пријашњим временима је честитање на почетку године имало значај сигурне чаробне снаге, а не само одраз уљудности.
Према неким вјеровањима на 12. звук поноћног звона ваљало је скочити са стола или столице што је доносило срећу у будућности. Пуцњавом и пуцкетањем бичем тјерали су се зли духови (данас се то чини бацањем петарди или пуцањем из пиштоља, али су се разлози заборавили).
Стари Римљани су имали обичај да се жртвују и добро понашају кроз цијели сијечањ како би умилостивили бога Јануса да им подари сретну годину. У почетку су се даривали само рођаци, да би касније римски закон прописао да се треба даривати (врста пореза) и цар (отуда обичај даривања и посјећивања рођака и пријатеља на дан Нове године).
Обичај старих англосаксонаца да се испија здравица уз исказивање најбољих жеља остао је до данас и раширио се у многе земље (приликом наздрављања треба улити пиће у чашу и ставити је на стол и никако не пружати празну чашу па онда у њу сипати пиће).
Бука која се правила у поноћ пухањем у рог и звоњењем звонима и лонцима имала је за циљ да одагна зле духове из старе године.
Стари Славени су обожавали ватру којој су придавали натприродне моћи. Украшавали су трешњева стабла и палили свијеће у част богова плодности. Ватром су истјеривали зле духове, одвраћали несрећу од дома и призивали добре силе.
У многим земљама се вјерује да особа која прва прекорачи праг у новој години доноси мање или више среће. Сматрало се да је најбоље да то буде тамнокос мушкарац, а ако још поклони нешто од хране, да ће читаве године донијети благостање и срећу домаћинству које је посјетио. Плавокос мушкарац или удовац нису били пожељни, а поготово не риђокос који доноси несрећу. Да се избор не би препуштао судбини и зла срећа закуцала, постојао је обичај унајмљивања "одговарајуће" особе која је требало да се појави у правом тренутку.
У новогодишњој ноћи Јапанци изнад врата својих домова вјешају конопац који ће им донијети срећу. Када откуца поноћ почну с гласним смијехом, који би им требао донијети радост и смијех у Новој години.
Низоземци на улицама пале јелке, како би "отјерали зле духове". Швицарци славе под маскама, облачећи костиме који симболизирају добре и зле духове, од којих би требали остати само они добри у Новој години.
У Шпањолској је традиционално конзумирање грожђа. Пре него откуца поноћ, Шпањолци припреме 12 гроздова, које поједу у тренутку испраћања старе и дочека Нове године, сваки грозд за један мјесец у години.
У Великој Британији се вјерује да прва особа која у Новој години уђе у кућу доноси срећу, тако да ту особу даривају с новцем или крухом и слаткишима.
Нова година, без обзира када је славили или с којим обичајима ју дочекали, увијек је симбол новог почетка, нових могућности и прилика које желимо у животу за нас и наше ближње.
Постоји и обичај да на Стару годину испишете на папир све своје жеље за идућу годину те се присјетите што сте све (позитивно) учинили у претходној. Затим запалите свијећу, ставите посуду с водом, камен, перо, и неки мирис (ти предмети представљају елементе - ватра, вода, зрак, земља, етер) од којих је човјек саздан. У подне на Нову годину запалите папир са жељама и пепео заједно са осталим предметима и водом сипајте у најближу ријеку или поток. То ће осигурати да се ваше жеље испуне у Новој години.
Стари Германи су слављем обележавали смену годишњих доба. Како зима у њиховим земљама почиње средином студеног када се завршава жетва, окупљали су се и веселили због обављене жетве и предстојећег одмора.
Тако је, кажу, настао велики празник: почетак Нове Године.
Након освајања Европе, Римљани су промијенили почетак слављења нове године на први сијечањ. Нову годину су славили као симбол почетка новог живота и нових нада за будућност. Тај обичај и значење задржали су се до данашњих дана.
Руси су све до 10. стољећа славили Нову годину 1. ожујка, као долазак прољећа. Славили су у част Сунца а њихови обреди су имали магијско значење. Сувременици, добри познаваоци митологије и симбологије, кажу да Нова година симболизира регенерацију универзума, обећање новог раста, чежњу за обновом и почињање изнова.
Астрономска година је период у којем Земља обиђе путању око Сунца (револуција) и траје приближно 365 дана. На бази ове чињенице направљени су многобројни календари: кинески, жидовски, мухамедански, руски, сијамски, етиопски, ирански, јулијански и грегоријански (реформирани јулијански).
Вјеровања, празновјерје, обичаји
Празновјерни људи вјерују да ће догађаји који се догоде првог дана нове године имати утјецај на догађања тијеком цијеле године и да ћемо оно што учинимо на дан Нове године чинити тијеком цијеле године.
На примјер, у пријашњим временима је честитање на почетку године имало значај сигурне чаробне снаге, а не само одраз уљудности.
Према неким вјеровањима на 12. звук поноћног звона ваљало је скочити са стола или столице што је доносило срећу у будућности. Пуцњавом и пуцкетањем бичем тјерали су се зли духови (данас се то чини бацањем петарди или пуцањем из пиштоља, али су се разлози заборавили).
Стари Римљани су имали обичај да се жртвују и добро понашају кроз цијели сијечањ како би умилостивили бога Јануса да им подари сретну годину. У почетку су се даривали само рођаци, да би касније римски закон прописао да се треба даривати (врста пореза) и цар (отуда обичај даривања и посјећивања рођака и пријатеља на дан Нове године).
Обичај старих англосаксонаца да се испија здравица уз исказивање најбољих жеља остао је до данас и раширио се у многе земље (приликом наздрављања треба улити пиће у чашу и ставити је на стол и никако не пружати празну чашу па онда у њу сипати пиће).
Бука која се правила у поноћ пухањем у рог и звоњењем звонима и лонцима имала је за циљ да одагна зле духове из старе године.
Стари Славени су обожавали ватру којој су придавали натприродне моћи. Украшавали су трешњева стабла и палили свијеће у част богова плодности. Ватром су истјеривали зле духове, одвраћали несрећу од дома и призивали добре силе.
У многим земљама се вјерује да особа која прва прекорачи праг у новој години доноси мање или више среће. Сматрало се да је најбоље да то буде тамнокос мушкарац, а ако још поклони нешто од хране, да ће читаве године донијети благостање и срећу домаћинству које је посјетио. Плавокос мушкарац или удовац нису били пожељни, а поготово не риђокос који доноси несрећу. Да се избор не би препуштао судбини и зла срећа закуцала, постојао је обичај унајмљивања "одговарајуће" особе која је требало да се појави у правом тренутку.
У новогодишњој ноћи Јапанци изнад врата својих домова вјешају конопац који ће им донијети срећу. Када откуца поноћ почну с гласним смијехом, који би им требао донијети радост и смијех у Новој години.
Низоземци на улицама пале јелке, како би "отјерали зле духове". Швицарци славе под маскама, облачећи костиме који симболизирају добре и зле духове, од којих би требали остати само они добри у Новој години.
У Шпањолској је традиционално конзумирање грожђа. Пре него откуца поноћ, Шпањолци припреме 12 гроздова, које поједу у тренутку испраћања старе и дочека Нове године, сваки грозд за један мјесец у години.
У Великој Британији се вјерује да прва особа која у Новој години уђе у кућу доноси срећу, тако да ту особу даривају с новцем или крухом и слаткишима.
Нова година, без обзира када је славили или с којим обичајима ју дочекали, увијек је симбол новог почетка, нових могућности и прилика које желимо у животу за нас и наше ближње.
Постоји и обичај да на Стару годину испишете на папир све своје жеље за идућу годину те се присјетите што сте све (позитивно) учинили у претходној. Затим запалите свијећу, ставите посуду с водом, камен, перо, и неки мирис (ти предмети представљају елементе - ватра, вода, зрак, земља, етер) од којих је човјек саздан. У подне на Нову годину запалите папир са жељама и пепео заједно са осталим предметима и водом сипајте у најближу ријеку или поток. То ће осигурати да се ваше жеље испуне у Новој години.
Tweet
[ Додај коментар ]
Најновије вести
- 10. Форум младих научника
- Др Милић негира и објашњава
- Почетак замене димњака
- Мали хор "Бранко" освојио срца румунске публике
- Дечак скочио са зграде Дома за васпитање омладине
- Временска прогноза
- Нови вртић и ваучери за болесне
- Ниш има потенцијал да буде прави породичан град
- Здрави односи у породици темељ за будућност
- ГИК прогласила 11 изборних листа у Нишу
- Кокаин у возилу
- Креативност и таленат младих дизајнера
- Концерт Царибродског оркестра
- Степановић нови ректор Универзитета у Нишу
- Нова зграда Народног музеја
Прокупље Пирот Градина Јужна Србија Инфо Лесковац фудбал Београд Тржница ЈП Александар Вучић Влада Републике Србије полиција Клинички центар Ниш студенти Прешево МУП РС саобраћај убиство Нишки културни центар Дарко Булатовић Куршумлија Зоран Перишић Ниш ДС Врање Дом здравља Владичин Хан Нишка Бања Алексинац СНС Горан Цветановић Медијана градска општина Скупштина града Ниша СПЦ рецепт Коронавирус кошарка саобраћајна незгода Раднички ФК Драгана Сотировски фотографије
Најновији огласи
- Brak,druzenje,agencija Lepeza,cela zemlja
- берба малине 2024.
- Polovni delovi Sprinter, Vito, Viano, Krafter, LT
- Soft loans here Open credit
- Buy Oxy 30mg, Adderall, Morphine, Xanax, RITALIN, Etizolam, Subutex, Mdma, Zolpidem etc
- Nudimo uz kamatu od 3 posto
- BRZI ZAJMOVI ONLINE U ŠPANJOLSKOJ
- Torte Novi Sad
- Brz i legitiman online kredit za sve
- Slušajte najbolju domaću muziku na online kanalu Radio Song Niš
- Најјефитнија карта за концерт Аце Пејовића у Нишу 1.700 динара, иако је помпезно најваљен као наступ у оквиру градске славе
- "Злато" за таленте југа Србије": Прво место за хор Музичке школе из Ниша на такмичењу у Новом Саду
- Пројекат на нишком ДИФ-у: Методологија за инклузивне активности у спорту "INCLUSION RELOADED"
- Група грађана "Др Драган Милић" предала потписе за локалне изборе у Нишу
- Више деце повређено када се откачио део рингишпила на вашару у Куршумлији - теже повређена девојчица пребачена у УКЦ Ниш
- Млади уметници бриљирали на сцени нишког Народног позоришта изводећи "Београдску трилогију и приче из белог света"
- Новак Ђоковић најбољи тенисер света, слетео синоћ у Ниш
- Ниш: Изгорео багер који ради на изградњи далековода у насељу Брзи Брод
- Аутомобил слетео са моста у Нишаву, преминула жена
- Како да од преводиоца постанете судски тумач?