Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Смањене девизне резерве, НБС штитила динар

Bookmark and Share

14.02.2018.

У јануару су, како је известила Народна банка Србије, девизне резерве смањене за 314 милиона евра и износиле су 9,65 милијарди евра.

Фонет
Фонет

Али, ако се посматрају само нето девизне резерве, једине које су заиста под контролом Народне банке, оне су на крају јануара износиле 7, 9 милијарди евра и смањене су за целих 361 милион евра.

Највећи негативан ефекат на девизне резерве имало је кретање курсева најважнијих валута, евра и долара, на међународном финансијском тржишту, пошто се највећи део девизних резерви налази управо у овим валутама. Због међувалутних промена српске резерве су стањене за 141, 2 милиона евра. На име раздуживања државе по основу девизних кредита потрошено је 61, 3 милиона евра, а још 111, 5 милиона евра је НБС потрошила продајући девизе на међубанкарском девизном тржишту. Наиме, НБС је у јануару продала чак 180 милиона евра на девизном тржишту „ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса“ како гласи стандардно објашњење Народне банке. У овом периоду динар је номинално изгубио 0, 2 одсто вредности у односу на евро.

С обзиром да је динар већ на прилично високом нивоу у односу на евро који је јуче вредео 118, 43 динара, неки економисти сматрају да јак динар више штети економији него што од њега има користи.

Економиста Млађен Ковачевић истиче да је Србија једна од ретких земаља која са овако скромним економским резултатима има овако јаку валуту.

„Одржавање курса динара је већ дуго пракса Народне банке коју ја одавно критикујем. Они стално говоре да интервенишу на девизном тржишту због превеликих осцилација курса, али сам дубоко убеђен да је то штетно. Јак динар стимулише увоз, а дестимулише извоз. Па погледајте само како смо преплављени страном робом“, напомиње Ковачевић.

Да је динар прецењен слаже се и економиста Љубомир Маџар који подсећа да је то политика још од 2001. године када смо имали огромне приливе девиза по основу приватизације и донација.

„Народној банци су везане руке за неку значајнију девалвацију вредности динара јер би многе фирме завршиле у банкроту. Слабљење динара значило би да њихови дугови у девизама постану већи, што би у великом броју случајева значило да обавезе предузећа постану веће од њихове имовине што је у ствари пут у банкрот“, указује Маџар. Он додаје и да постоје многи отпори значајнијим променама у политици курса.

Он напомиње и да се у јавности перципира да када јача динар да је то знак привредне снаге.

„То наравно није тачно, али људи верују у то. А власти им се прилагођавају“, оцењује Маџар.

Према подацима са сајта Народне банке Србије највеће девизне резерве имали смо у децембру 2012. године када су укупне резерве износиле 12, 87 милијарди евра, а девизне резерве без резерви пословних банака су износиле 12 милијарди евра. У јануару 2017. године, пре годину дана бруто девизне резерве су износиле 11, 36 милијарди евра, док су нето девизне резерве биле на нивоу од 9, 85 милијарди евра. Истовремено док су девизне резерве падале, курс динара према евру је јачао. Тако је 1. јануара 2017. један евро вредео 123, 96 динара, док је јануар ове године завршио на нивоу од 118, 74 динара. То је номинално јачање динара од 4, 4 одсто. Истовремено инфлација у Србији је износила три одсто, а у еврозони 1, 5 одсто, што значи да је динар реално ојачао у односу на евро за скоро шест одсто. То тешко да одражава однос привреда Србије која је током прошле године порасла за мање од два одсто и еврозоне чији привредни раст у 2017. се процењује на 2, 2 одсто.

М. Обрадовић


#   НБС   курс   динар   привредни раст   Љубомир Маџар
@SrbNarodnabanka @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима