Богојављење – Ово су стари лепи обичаји које мало ко данас зна

У неким местима је постављена цистерна испред цркве, са подужим редовима, и питање је да ли некада и имате срећу да до водице дођете, раније је то било сасвим другачије.

Водице су поготово жељно ишчекивале младе неудате девојке. Веровало се да се тог дана у поноћ приказивао сам Бог и да се тада свака замишљена жеља могла испунити. У појединим селима на југу Србије се овај дан зове још и "Водице", баш због магијског и лековитог веровања у свету водицу.

Вече пред Богојављење, девојке одлазе на реку и од босиљка праве "брвчиће" (мостиће). После тога се враћају кући да би у сну виделе - снивале, свог вољеног. Веровало се да ко од укућана сачека поноћ, да се тад небо отварало и да се Бог појављивао и испуњавао једну жељу.

Ујутру на Богојављење девојке са кобилкама и ведрицама долазе на реку. Сакривене чекају да виде који ће момак да им сруши брвчић, по том веровању, он им је суђени и удаће се баш за њега.

Момци за женидбу долазе на реку и растурају брвчиће које су девојке направиле. Тада момци прескачу секире по три пута, а девојке кобилке које су понеле са собом.

Момци и девојке се по три пута умивају босиљком и водом из реке, и три пута спусте неколико капи у недра због здравља, а неки би чак загазили и окупали се.

Ујутру би истовремено из сваке куће у селу укућани кретали на реку да се умију. Болешљиву децу су купали у реку, да се очеличе. Тако окупане су их мотали у поњаву-ћилиме. Док није било цркве људи су се окупљали на једном месту поред реке где је долазио свештеник да освети водицу, коју су људи узимали и носили касније својој кући. Воду би сипали у чаброве или неки други суд и стављали босиљак. И ту би воду свештеник освештао. Поред чабра је био постављен крст исечен из леда и подупрет снегом.

Свету Водицу доносили би кући и чували је током целе године, тада би сваки укућанин узео по гутљај за здравље, а касније би је користили само у великој нужди-болести, узнемиравања од стране злих духова и слично. Такође по доласку кући ради здравља би прскали свуда по просторијама, као и по стајама, ради здравља стоке. Света Водица може да се чува неограничено време. Она не губи своје дејство, нити се квари. Уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши у току године, онда се тај остатак када стигне нова водица, сипа у бунар, реку или цвеће. Никако се не сме просути тек тако, било где.

Ова водица се користила и да се замеси славски колач и хлеб. На дан Богојављења једу се већ скуване пихтије предходног дана уз умешене хлебчиће, и намењује се свим мртвима из куће.