Геронтолошки центар ју Нишу спреман да помогне бескућницима

Према речима директора Геронтолошког центра Милана Стевановића, мада нас ових дана прати право пролећно време, у овој установи је све спремно за прихват лица која “живе под ведрим небом”.

“Капацитет прихватилишта је 30 па и 40 места када је потребно збринути више лица”, каже Стевановић. “Тренутно у Прихватилишту имамо шест особа које су привремено код нас, али спремно ћемо дочекати и хладне дане. Понекад се деси да капацитети буду попуњени, а некаде и не. Све зависи од тога колико људи затражи нашу помоћ или их код нас доведу неке друге службе”.

Милан Стевановић каже да особе које се код њих склоне у време најнижих темепратура ту остану до првог бобољшања времена, а за време боравка код њих добијају комплотене услуге и о њима се води брига као и о корисницима услуга Геронтолошког центра.

“Углавном се ради о бескућницима који, када дођу код нас, прво прођу лекарске прегледе. Ако су болесни или медицинско особље тако сматра, они добију и одговарајућу терапију. Потом следе хигијенске услуге. Сви добијау нову и топлу одећу која је већ припремљена, а најважније је д аим нудимо и топлу, кувану храну као и топле напитеке”, додаје Стевановић.

Директор Геронтолошког центра у Нишу додаје да постоје две категорије људи који долазе у Прихватилиште.

 “Те две категорије су скитнице и бескућници. Њих збрињавамо највише у зимским месецима где једноставно немају адекватан смештај, немају топлу просторију или храну”, објашњава Милан Стевановић.

Како је Прихватилиште за одрасле особе Геронтолошког центра у Нишу регионалног карактера у њему се смештају и особе из околине Ниша, углавном са сеоског подручја, али и из других општина.

“То су особе које живе на селу и о којима, углавном, нема ко да брине. Они код нас долазе по налогу других служби, а углавном немају адекватне услове за живот у којима би преживели на темпаратури која је далеко испод нуле”, објашњава Стевановић.

Карактеристично за особе које у најхладнијим зимским данима користе услуге Прихватилишта у Геронтолошком центру је да се не задржавају дуго.

“И поред свих услуга које им пружимо и чињенице да су у топлом, да имају редовне оброке, да се о њима води потпуна брига, они са нестрпљењем чекају да температуре порасте ив рате се тамо одакле су дошли. Једноставно је то њихов начин живота. Када су на своме, па макер до било и под ведрим небом, они се осећају слободно, па некао и сигурније”, покушава Милан Стевановић да дочара психологију ових људи који живе на један посебан начин.