Ко не озакони стан, имаће заробљену непокретност

У пракси се често дешава да власник непокретности има део објекта изграђен са дозволом, а део је и даље нелегализован.

-У тим случајевима предмет озакоњења су само они делови објекта за које није прибављења грађевинска дозвола. Проблем који се, такође, јавља у пракси је да је цела зграда нелегална, па и сви станови у згради колективног становања. У том случају примењује се правило да се прво врши озакоњење целе стамбене зграде, а потом се решавају појединачни захтеви за сваки стан, објашњава Александра Дамњановић, државни секретар министарства грађевине.

Како је прецизирала, у оваквим ситуацијама није неопходно да сви станови морају да буду озакоњењени, јер се може десити да неки власници станова то, ипак, из неког разлога не желе.

-То, међутим, не спрачава његове комшије да они започну и окончају поступак озакоњења само свог стана. За оне који неће из неког разлога да озаконе свој стан, предвиђено је да грађевински инспектор донесе решење о рушењу. Али, пошто, реално, не можемо срушити један или неколико станова у солитеру или згради, тада је предвиђено да грађевински инспектор достави надлежној Пореској управи решење о рушењу са напоменом да се непокретност не може рушити, а стан се, ипак, ставља у систем пореза – за тај стан ће се плаћати порез на имовину, објашњава Дамњановић и додаје:

-Друга санкција је да се то решење достваља и републичком Геодетском заводу који је у обавези да упише забрану располагања. Такав стан, локал или гаража не могу се даље отуђивати, њима се не може располагати. То је један од разлога, да да сви који имају услове, али из неког разлогане не желе озакоњење, то, ипак, учине јер ће до тада имати заробљену непокретност. Односно, непокретност којом неће моћи да располажу, упозорава државна секретарка.

Неозакоњена непокретност неће моћи да се прода, наследи, поклони, а све док се стан не озакони постоји уписана забележба о забрани отуђења.

С. Ј.