Мама ради, а тата на породиљском

- Храњење, пресвлачење и успављивање деце отац може да уради исто тако добро као и мајка, па не знам зашто бих се тога клонио или чак стидео. Сви очеви који то избегавају пропуштају један период у одрастању своје деце. Желим да будем увек поред својих синова, да им дам подршку за сваки корак који начине - објашњава Лекић и додаје да ни један тата неће изгубити ништа од свог ауторитета и припадности мушком роду ако прихвати оно што је у традицији искључиво посао мајке.

Он каже да је искуство у чувању деце стекао кад им се родио први син, Вукашин.

- Супруга и ја смо одмах сами преузели све обавезе, нисмо имали традиционалну помоћ бака и дека. Драганова супруга Ивана је запослена у Дому културе. На посао иде од 1. децембра и од тада Драган брине о беби.

- Кад је Ивана први дан отишла на посао и ми остали сами, све је ишло лако. Устајемо око девет, затим се пресвлачимо, хранимо, мало играмо, а онда припремим млеко, па опет на спавање. Сами смо откривали непознаницу одгајања детета и сами се сналазили у купању и успављивању, с првим кашицама и првим корацима - прича тата и додаје да Михаило још сиса па, кад баш загусти, скокну и до маме на посао.

Супруга Ивана

ДРАГАН МИ ПОМАЖЕ У СВЕМУ

Мама Ивана води Вукашина у вртић и враћа га кући, а по подне је породица Лекић на окупу.

- Драган и ја сами чувамо нашу децу и сасвим је разумљиво што помажемо једно другоме. Ја се трудим да завршим већину послова у кући после посла, али кад то не успем, и у томе ми супруг помаже - каже Ивана. Она додаје да јој је помало недостајао посао и да су се она и Драган сложили да треба да поделе време одсуствовања с посла.