Нишка Бања има свог Спајдермана

Преко недеље Славољуб, по занимању металостругар, ради као обичан физички радник у стационару „Радон“, али се за викенд његов живот битно мења.

Он тада узима моторну тестеру у руке и одлази на на посао, али не у шуму, већ у најгушће насељене делове града и села. Славољуб или Саша Крша како га пријатељи зову сече стабла којима прети опасност да падну или која прете да покидају телефонске и струјне каблове, а које нико други не уме и не сме да обори.

Попут правог паука Крша се пење на највиша стабла израсла између кућа, електроводова, ограда, телефонских каблова, и обара их без икаквог оштећења околних зграда или кидања каблова.

Када Славољуб крене у акцију то је призор од кога се људима леди крв у венама.

Користићи само руке и ноге он се пење до самог врха дрвета. Уз помоћ конопца подиже моторну тестеру са земље и затим сече редом све гране које му се нађу под руком. Пре него што их посече, Славољуб гране везује конопцем, а људи са земље вуку конопац, како би гране пале на унапред одређено место. На исти начин обара и део по део стабла.

Славољуб је овим послом почео да се бави пре осам година и то сасвим случајно.

„Мој пријатељ је имао велико дрво поред куће које нико није смео да исече јер је могло да падне на кућу и потпуно је уништи. Понудио сам се да му помогнем и исекао сам га без проблема. То се онда прочуло и сад ме зову људи са свих страна којима дрвеће прети да падне на куће, локале, баште…“, објашњава Славољуб.

Он каже да готово нема места у на југу Србије у коме није оборио по неко стабло.

Највише посла за њега има у Нишу, али секао је стабла и у Куршумлији, Сврљигу, Алексинцу, Прокупљу, Лесковцу…Ових дана ићи ће у Димитровград.

„Нема много људи који смеју и умеју да ово раде. Знам за двојицу браће близанаца из села код Дољевца. Више ни за кога“, каже Славољуб.

Према његовим речима најлакше му је да исече јелку, а најтеже тополе.

„Јелке имају пуно грана па су лаке за пењање, а и кад се гране секу падају само поред стабла. Тополе су најтеже јер понекад израсту 30 или 40 метара, и достигну пречник већи од једног метра. Поред тога су крте и пуцају, па је то веома опасно за оног ко их сече“, говори Славољуб.

Он истиче да се не плаши висине јер се још као дечак пео на висока стабла. Међутим, од када обара велика, често и столетна стабла неколико пута је доспео у неприлике.

„Прошле године ми се конопац којим је била везана велика грана омотао око врата. Грана је била исечена и претила је да ме повуче ме са собом. Да би се ослободио конопца испустио сам тестеру и она се разбила у парам- парчад, али сам се спасио без и једне огреботине“, истиче Славољуб.

Сеча великих стабала, јесте веома опасан посао, али Славољуб каже да ће се још бавити њиме јер му омогућава да поред плате заради још који динар. Новац му је додаје, и те како потребан јер он и његова супруга школују четири ћерке. Теодору која је на трећој години економије, Катарину која је трећи разред средње школе и близнакиње Марију и Александру које су трећи разред основне школе.