Niška Banja ima svog Spajdermana

Preko nedelje Slavoljub, po zanimanju metalostrugar, radi kao običan fizički radnik u stacionaru „Radon“, ali se za vikend njegov život bitno menja.

On tada uzima motornu testeru u ruke i odlazi na na posao, ali ne u šumu, već u najgušće naseljene delove grada i sela. Slavoljub ili Saša Krša kako ga prijatelji zovu seče stabla kojima preti opasnost da padnu ili koja prete da pokidaju telefonske i strujne kablove, a koje niko drugi ne ume i ne sme da obori.

Poput pravog pauka Krša se penje na najviša stabla izrasla između kuća, elektrovodova, ograda, telefonskih kablova, i obara ih bez ikakvog oštećenja okolnih zgrada ili kidanja kablova.

Kada Slavoljub krene u akciju to je prizor od koga se ljudima ledi krv u venama.

Koristići samo ruke i noge on se penje do samog vrha drveta. Uz pomoć konopca podiže motornu testeru sa zemlje i zatim seče redom sve grane koje mu se nađu pod rukom. Pre nego što ih poseče, Slavoljub grane vezuje konopcem, a ljudi sa zemlje vuku konopac, kako bi grane pale na unapred određeno mesto. Na isti način obara i deo po deo stabla.

Slavoljub je ovim poslom počeo da se bavi pre osam godina i to sasvim slučajno.

„Moj prijatelj je imao veliko drvo pored kuće koje niko nije smeo da iseče jer je moglo da padne na kuću i potpuno je uništi. Ponudio sam se da mu pomognem i isekao sam ga bez problema. To se onda pročulo i sad me zovu ljudi sa svih strana kojima drveće preti da padne na kuće, lokale, bašte…“, objašnjava Slavoljub.

On kaže da gotovo nema mesta u na jugu Srbije u kome nije oborio po neko stablo.

Najviše posla za njega ima u Nišu, ali sekao je stabla i u Kuršumliji, Svrljigu, Aleksincu, Prokuplju, Leskovcu…Ovih dana ići će u Dimitrovgrad.

„Nema mnogo ljudi koji smeju i umeju da ovo rade. Znam za dvojicu braće blizanaca iz sela kod Doljevca. Više ni za koga“, kaže Slavoljub.

Prema njegovim rečima najlakše mu je da iseče jelku, a najteže topole.

„Jelke imaju puno grana pa su lake za penjanje, a i kad se grane seku padaju samo pored stabla. Topole su najteže jer ponekad izrastu 30 ili 40 metara, i dostignu prečnik veći od jednog metra. Pored toga su krte i pucaju, pa je to veoma opasno za onog ko ih seče“, govori Slavoljub.

On ističe da se ne plaši visine jer se još kao dečak peo na visoka stabla. Međutim, od kada obara velika, često i stoletna stabla nekoliko puta je dospeo u neprilike.

„Prošle godine mi se konopac kojim je bila vezana velika grana omotao oko vrata. Grana je bila isečena i pretila je da me povuče me sa sobom. Da bi se oslobodio konopca ispustio sam testeru i ona se razbila u param- parčad, ali sam se spasio bez i jedne ogrebotine“, ističe Slavoljub.

Seča velikih stabala, jeste veoma opasan posao, ali Slavoljub kaže da će se još baviti njime jer mu omogućava da pored plate zaradi još koji dinar. Novac mu je dodaje, i te kako potreban jer on i njegova supruga školuju četiri ćerke. Teodoru koja je na trećoj godini ekonomije, Katarinu koja je treći razred srednje škole i bliznakinje Mariju i Aleksandru koje su treći razred osnovne škole.