Пензионери чувају 100 мачака: Најстрашније је у време парења

Хране их гранулама и месом, на шта месечно утроше по 10.000 динара.

– Више издвајамо за њих него за себе, иако ја нисам љубитељ мачака, само сам душеван – прича Драган чија је двоспратна кућа пуна длака.

Овде се стриктно поштује ритуал. 

- Тачно у 14 сати је ручак. Тада дођу из шетње по околним пољима, једу и полегају по дворишту. Сат касније се поново изгубе. Увече им напуним чиније и ујутри видим да је све смазано – објашњава овај пензионер, који је 40 година био шофер у државниј фирми.

Мачке Трајковића, које беже чим угледају странца, не сметају комшијама, осим у време парења.

– У, страшно, као да орекстар свира. Немогуће је слушати. Имамо једно глуво маче и оно је најдосадније у тим данима. Тада комшије реагују, псују, гађају их камењем, али после се све брзо заборави – прича Драган Трајковић, који би своје мачке радо сместио у неки пристојнији азил.