Србија, 21. век - Сијалица недосањан сан

Скоро пуних 130 година је прошло од када је прва сијалица засијала на тлу Србије, али Мира (77) и Савета Стојилковић (87) из села Радикина Бара удаљеног од Нишке Бање свега четири километра, још нису доживеле да сијалица обасја и њихов дом. Мира је недавно преминула, поред лампе на гас, која је и њој и Савети била једино светло кући.

„Читав живот смо провеле уз лампу на гас. Једина жеља нам је да пре него што умремо видимо сијалицу како светли у кући. Хвала богу доживеле смо да имамо воду у кући. Када је пре две године прављен водовод у селу, платиле смо да и нама уведу воду“, говорила је Мира пре пар месеци.
„Питале смо председника села како би могле да се прикључимо на струју, а он се распитивао и рекао нам да је то скупо и да ми то не можемо да платимо. Сада сигурно и не би могле пошто нам је пре три месеца неко узео паре које смо уштеделе. Имале смо око 50.000 динара, али док нисмо биле код куће неко нам их је неко украо“.

Након писања медија да Мира и Савета годинама прижељкују струју у свом дому Центар за социјални рад у Нишу покушао је да помогне старицама. Уз ангажовање Центра, Мирина и Саветина кућица је адаптирана, сређени су зидови, плафон и под, али се као непремостива препрека за увођење струје испречила документација коју закон прописује да би струја била прикључена.

Центар за социјални рад доставио је један од докумената који је „Југоисток“ тражио, али се потом испоставило да то није било довољно да сијалица засветли у Мирином и Саветином дому.

Упркос још јесенас датим обећањима директора „Југоистока“ да ће учинити све да старице добију струју, мрак и даље влада у кућици у Радикиној бари. Да иронија буде већа од прве бандере удаљена је свега тридесетак метара.

Према званичном ценовнику „Југоистока“, једнофазни прикључак тренутно кошта 65.999 динара.

Савета Стојилковић сада је једини становник тог дома, а осим комшија, ова старица нема никог другог да о њој брине.