Протести „Против диктатуре“ од сада у три колоне

На основу свих чињеница, анализе комуникације чланова затворених фејсбук група повезаних са протестима, али и разговора које су новинари Инсајдера имали са учесницима протеста, могуће је закључити да је пад интересовања за протесте последица чињенице да се из масе демонстраната у почетку нису јавно и јасно идентификовали циљеви, нити организатори, па чак ни гласноговорници, пише Инсајдер.

Пад посећености протестима, али и унутрашња неслагања око стратегије будућег деловања, довели су до тога да се из групе неформалних организатора  издвоје неколико неформалних група које у наредном периоду планирају да наставе да организују сопствене акције.

За сада три групе

Према анализи Инсајдера, из првобитне групе неформалних организатора  издвојиле су се три неформалне групе. Ове групе споре се око три стратешке тачке даљег наставка протестних активности: однос према свакодневним протестима, однос према опозицији, и однос према политичким и социо-економским захтевима демонстраната.

Једна група сматра да протести треба да се наставе свакодневно упркос томе што је све мањи број људи на улицама. Такође, чланови те групе сматрају да је потребна сарадња са представницима опозиције, али и конкретизација седам политичких и социо-економских захтева који су претходно договорени. Они се посебно противе социо-економском делу захтева и сарадњи студената и радника. Ова група тренутно има контролу над фејсбук страницом и имејлом адресом „Против диктатуре“.

Друга група неформалних организатора сматра да је „протестна фаза изражавања незадовољства“ прошла и да иницијативе које предводе стотинак људи на улицама више немају легитимитет. Ова група сматра да енергија не треба да се расипа на свакодневним слабо посећеним протестима, већ да је у наредном периоду потребно стратешко осмишљавање конкретних акција које могу да мобилишу већи број људи. Они се противе и директној сарадњи са опозицијом, јер сматрају да су протести од почетка били против сарадње са свим постојећим странкама које сматрају одговорним за креирање тренутне политичко-економске ситуације у земљи.

Такође, ова група инсистира да се остане при оквиру од седам политичких и социо-економских захтева, али да се у наредном периоду ради на њиховој детаљнијој разради.

Према сазнањима Инсајдера, ова група ће се и званично одвојити под неформалним називом „Седам захтева“ и у наредном периоду ће радити на повезивању са синдикатима и другим организацијама „прогресивног карактера“, као и на разради захтева и организовању сопствених протестних акција.

Овој групи припада и Сара Николић, студенткиња мастер студија на Филозофском факултету у Београду, која је пре две недеље у интервјуу Један на Један рекла да изборни резултати представљају само непосредан повод за протесте, док су прави разлози за незадовољство много шири.

Трећа и најмалобројнија група младих која се издвојила из организације студентских протеста јуче је и званично објавила да ће од сада наступати под називом „Културом против диктатуре“.

Студент ФДУ Гаврило Вучетић, један од чланова те групе грађана, изјавио је јуче за Инсајдер.нет да су шетње после Ускрса изгубиле смисао, као и да се број окупљених смањио због тога што су захтеви неоствариви.

Вучетић је најавио да ће њихове акције почети ускоро за пар дана, као и да им циљ да се „сачува дух протеста од пре Ускрса“, због чега ће у наредном периоду инсистирати на формулисању конкретнијих захтева.

Захтеви протеста „Против диктатуре“

Протести у Србији су почели 3. априла, дан након председничких избора. Демонстранти су тада формулисали и захтеве који су подељени у две категорије - прва, која, како се наводи, подразумева "укидање диктатуре и смену политичке елите на челу с Александром Вучићем" и друга - промена циљева економске и социјалне политике.