Срећни празници! Добар положајник, добра и година

Положајник поздрави дом и све укућане са „Христос се роди", а онда приђе ватри, узме гранчицу бадњака и џара ватру говорећи:

„Колико варница, толико здравља, колико варница, толико среће и весеља, колико варница, толико парица", набрајајући све чега мисли да у домаћиновој кући треба да се умножи, а обавезно завршавајући говор речима „Амин, боже, дај!"

За положајника и чарање у ватру доњим, прегорелим делом бадњака, мисли се да представљају мудраце с истока и њихово гатање по звездама јер као што су они своје гатање изводили из јата небројених небеских звезда, тако и положајник, гатајући по варницама из ватре, изјављује своје жеље домаћину и његовом дому.

Постоји и тумачење према којем је положајник инкарнација митског претка који се појављује у свим најважнијим тренуцима у животу његових потомака - о Божићу, слави, о рођењу, свадби или кад се у породици догоди смртни случај.

Прва дужност положајника (у неким крајевима га зову и радован) јесте да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Зато он, чим уђе у кућу, а при томе добро пази да праг прекорачи десном ногом, прилази ватри и крајем бадњака џара ватру да избију варнице. Домаћин и положајник, после мирбожања, што значи да прислањају образ уз образ - а ређе се љубе - размењују поздрав: "Христос се роди" - "Ваистину се роди!" Онда положајник дарује огњиште, то јест на крај огњишта с источне стране стави новац, мало поседи, попије кувану ракију и после поздрава одлази. На одласку се положајник дарује чарапама или пешкиром, јабуком или колачем који је испечен заједно са чесницом. Положајник је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Некада се о Божићу, у знак радости и весеља, пуцало из пушака, а певале су се и божићне песме, као: "Божић, Божић бата..." и "У Божића три ножића..."