Стефан Немања и Барбароса срели су се на Пантелеју

Т је био одговор на његов захтев да његова војска у Трећем крсташком рату прође преко територија Србије.Два, у то време велика владара срела су се на данашњи дан, 27.јула 1189.године,дакле, пре 827 година. О томе шта се током сусрета догодило, у историјским расправама постоје различита мишљења. Тек, сусрет је био планиран са обе стране, а посебно српског жупана Стефана Немање.

“Повод за сурет Стефана Немање и Фридриха Барбаросе био је Трећи крсташки поход и до сусрета није дошло случајно”, каже Ђорђе Стошић, историчар у Заводу за заштиту споменика Ниш. “На вест о паду Јерусалима у руке муслимана, 1187.године, у западној Европи је објављен Трећи крсташки рат против неверника на Блиском истоку.Том позиву су се одазвали и тада највећи владари као што је немачки цар Фридрих Први Барбароса, француски краљ Филип Други и енглески краљ Ричард.Пошто је Фридрих Барбароса као млади баварски војвода већ учествовао у једном крсташком рату, а пут који од Ниша иде према Цариграду му је био добро познат, он је намерно војску повео тим правцем, а у Нишу је ступио и у диплометаске односе са Стефаном Немањом.Једно немачко посланство је, 1188. године, упућено у Србију на преговоре са Стефаном Немањом о условима проласка царске војске. Узвратно посланство српског владара стигло је 1188.године у Нинберг,и предало писмо српског владара у коме му овај обећава најсрдачнији пријем у Нишу, који је намеравао да претвори у предстоницу Србије”, каже историчар Ђорђе Стошић.Он додаје да се састанак, највероватније, одржао у порти цркве Светог Пантелејмона, мада постоје и другачија мишљења.Немачког цара дочекали су жупан Стефан Немања и његов брат Страцимир.

СПОМЕНИКУ то време, додаје наш саговорник, Србија је била у рату са Византијом, и Стефан је предлагао Барбароси војну помоћ у Крсташком походу од неколико хиљада војника. За узврат је тражио да се признају сва његова дотадашња и сва будућа освајања.

“Барбароси, вероватно, није одговарало да у том тренутку улази у сукоб са Византијом, па се исход тог договра поуздано не зна јер не постоје писани докумени о томе, али је сигурно дошло до политичког савеза заинтересовани страна”, каже историчар Ђорђе Стошић.

Након састанка Стефана Немање и Фридриха Барбаросе, крсташи су наставили свој поход ка Блиском Истоку. Пуно тога је после више од осам векова остало нејасно око сусрета ова два владара, што није сметало да се историјским чињеницама понешто и придода и тако попуне “рупе” у историсјким списима. И данас се за овај сусрет веже прича томе да се, на крају споразума, немачки цар потписао крстом, а Стефан је ставио свој потпис што сведочи о његовој образованости и писмености.

Око чињенице да су се Стефан Немања и Фридрих Барбароса срели, историчари се слажу. Да ли су се први српско-немачки преговарачи том приликом сладили пилетином са медом, вином или медовачом, да ли је Барбароса јео прстима, а српски жупан виљушком и то златном, као и да су разговарали јединственим језиком, па је славни Барбароса без проблема разумео великог жупана, предмет је полемика међу историчарима које још трају.

Дочек немачког цара и његове војске јесте био свечан и раскошан, онолико колико је моћ српског двора то дозвољавала. Крсташи су дочекани вином, јечмом, месом и скупим поклонима. Тако је узвраћено и од стране немачког цара, те је и Стефан добио дарове.

Нишлије и Србија нису заборавили на овај сусрет, па је у част 800 година од тог сусрета у центру Ниша, 1989. године, подигнут и споменик на коме је на српском и немачком језику исписано “Први српско-немачки међународни споразум склопили су у Нишу,27.јула 1189. године, Велики жупан Стефан Немања и цар Фридрих Барбароса”.