Промоција романа „Ветрови зла“ Бранислава Јанковића

Роман „Ветрови зла“ интересантан је из више углова – главни јунак је истовремено и добар и лош, читалац вођен причом и сам трага за убицом, цела књига је на ивици између два света, српска митологија уплетена је у нити романа, а филозофија самог аутора, као и јунаке, тако и оне који читају стално наводи да се питају: Шта смо, Где смо, куда идемо? Све је ово могло да се чује на промоцији најновијег романа Бранислава Јанковића под називом „Ветрови зла“.

О књизи су говорили и историчар Владимир Вучковић, уредник романа Дејан Стојиљковић, као и сам аутор.

-    Оно што издваја ову књигу од мојих осталих јесте тема, јер сам мало променио своје гледање на српску историју, и све оно што је у „Ветровима зла“, може се назвати правом историјом. Мешам, наравно, фикцију и те прошле дане, али сам се трудио да што више буде те, условно речено, праве историје, јер, оно што смо некада учили, схватамо да није било тачно. Можда ни ово о чему пишем није тачно, али је у сваком случају интересантно. увек сам говорио да је инспирација изговор за лење људе. Јер, ово је посао као и сваки други, устанеш у девет, и пишеш, да ли је добро или није, видиш увече. Писање је посао, само мало лепши од других, јер овде можете да се играте. Обреновићи, које ја обрађујем, тема су која није много обрађивана у књижевности до сада, и то ми се учинило једним од добрих разлога да баш пишем о њима, каже аутор Бранислав Јанковић.

У књизи је описан и обреновићевски Ниш, а Обреновићи су били и песници, љубавници, мецене, људи са страшћу, и та их је страст скинула са политичке сцене. Код Обреновића, жене су имале битну улогу, утицале су, како на своје мушкарце, тако и на живот у Србији, речено је, између осталог на промоцији књиге.

Писац Бранислав Јанковић је рекао и да његове јунаке покреће љубав, и на крају промоције поручио публици – Захвалан сам свима што сте дошли, ова је књига писана за вас, и ја немам никог сем вас!

Након овога, аутор је добио огроман аплауз, а још дуго након званичног дела промоције, читаоци су остали да поразговарају са аутором, добију аутограм, сликају се са њим.