Potresna pesma o ubijenom mladiću iz Niša: Bili su to prokleti sati, majka želi da dete joj se vrati

Bila je to užasna noć,
Želeo je da oseti moć,
Uzeo život anđela mog,
I neka mu presudi Bog..

Bila je to bolna sreda,
Ispraćena je duša jedna,
Kiša pljušti, dok kraj groba stojim,
I meša se sa suzama mojim.

Usledile su najteže noći,
Čekam, a znam, neće doći,
On je na nebu, na drugom svetu,
A sada slušajte moju kletvu:

Ubica nek najteži teret nosi,
Nek luta, plače, gladuje I prosi,
S najvećom mukom neka se bori,
A onda nek večno u paklu gori.

Ovi su dani užasa puni,
Ceo grad ustaje da se pobuni,
I ja tako, tiho držeci sveću,
Obećavam da ga zaboraviti neću.

Osećam duša kako me boli,
Znaj, jedno se dete za tebe moli,
Večno ćeš ostati lep I mlad,
I neću dati da zaboravi te grad.

I svakog trena boli sve jače,
Sve tvoje reči mnogo mi znače,
Još uvek tražim oči tvoje,
Osećam kako se ljudi boje…

Bilo je to prokleto mesto,
Gde sam I sama svraćala često,
Gde tvoja je duša napustila telo,
To se desiti nije smelo…

Bili su to prokleti sati,
Majka želi da dete joj se vrati,
Braća žele natrag svog idola,
Svi za tobom umiremo od bola..

Biće to godina najteža do sad,
Ustanem, pa opet doživim pad,
Tražim tog anđela koji se smeši,
Svi smo postali neutešni…

Biće to život težak za sve,
Koji su iskreno voleli te,
I kada prođu teške godine,
Isto će biti, bojim se…

Osećam njegovo prisustvo svuda,
I molim Boga nek dese se čuda,
I nek ubica bude večno kriv,
A Vuk Stoiljkovic zauvek živ…