Čuva pirotski govor od nestanka

- Na pripremi Rečnika radio sam pola veka. Kada sam 1965. otišao u Srednji Visok na Staroj planini i počeo da radim kao agronom, video sam jedan potpuno nov i različit svet i bogatstvo koje s ljudima nestaje. Počeo sam da beležim govor, običaje i bogatstvo narodne kulture - priča Zlatković. Sve primere iz Rečnika čuo je od samih kazivača.

- Ala neosvirna (loš i vrlo opasan čovek), žvajzne (udari, ošamari), legne na brašno (pomiriti se sa sudbinom), mrzosvetan (zavidan), orati na sva usta (ogovarati), povlače nogu (prvi nešto učini), raskara si ženu (razvesti se), jebandžija (došljak i onaj koji nije rod), ama pa de (je li moguće), vati svet (otići daleko), navrže mu na prsti (obavezati ga da nešto ne zaboravi), odlaja ga belka (nestati, umreti, propasti na položaju), pita si đavola (ne tiče ga se), skroji mu ćulavku (namesti mu zamku) - navodi neke od primera Zlatković i dodaje da je najarhaičniji deo u selima Gostuši, Beli, Velikoj i Maloj Lukanji.

- Tokom istraživanja razgovarao sam sa desetak hiljada ljudi. Pirotski govor nestaje jer nestaju i sela na Staroj planini. Nadam se da će ovaj govor opstati - kaže Zlatković.